KNJIGA ZA VIKEND: PREPORUKA ANDREJA CVETIĆA
Ove nedelje vam preporučujemo roman „Otac i sin“ koji je napisao Pavle Ugrinov. Roman koji je objavljen 1986. godine ostavio je utisak na Andreja Cvetića, diplomiranog sociologa. „Pavle Ugrinov (Vasilije Popović) je kao autor sadašnjoj, široj čitalačkoj publici ostao relativno nepoznat, iako to ne govori ništa o njegovom kvalitetu kao prozaiste. Ugrinov je […]
Podeli vest:
Ove nedelje vam preporučujemo roman „Otac i sin“ koji je napisao Pavle Ugrinov. Roman koji je objavljen 1986. godine ostavio je utisak na Andreja Cvetića, diplomiranog sociologa.
„Pavle Ugrinov (Vasilije Popović) je kao autor sadašnjoj, široj čitalačkoj publici ostao relativno nepoznat, iako to ne govori ništa o njegovom kvalitetu kao prozaiste. Ugrinov je kao autor čovek kratkog dvadesetog veka, suptilni mislilac dugoročnih posledica sloma prve Jugoslavije. Perspektiva iz koje piše je perspektiva običnog, od drugih ni po čemu a opet po svemu različitog čoveka. Iako je većinu svog životnog i radnog veka proveo u Beogradu, Ugrinovljeva književna topografija je uglavnom banatska.
Priču u romanu „Otac i sin“ pripoveda sin, s namerom da pronikne u sopstveni kompleksni odnos sa ocem, nakon njegove smrti. Tako roman prati život oca od njegovih studentskih dana i nadanja o jednom udubnom, mada nikada dostignutom životu provincijske buržoazije (simbolizovanom u privatnoj apoteci i novoj kući) do smrti. Poput usuda, ovaj neuspeh odredio je i dalji tok očevog, konsekventno i sinovljevnog života. Ova nemogućnost da se sa sopstvenim životom usklade i otac i sin reflektovana je kroz neispunjenje ljubavnih odnosa oba lika. Otac je svoju prvu ljubav, Aleksandru napustio bez očiglednog razloga, dok sin nikada ne uspeva da održi vezu sa Vojislavom (Okom), Aleksandrinom ćerkom (delimično iz nemogućnost da se nosi sa činjenicom da je Vojislava kao Aleksandrina ćerka simbol očeve neuspešne, a ipak stvarne ljubavi).
Ljubav ovde nije sama po sebi tema, već nemogućnost da se ona ostvari. Uzrok ove nemogućnosti nije nekakav bezlični usud, već neispunjeno očekivanje žvota u buržoaskom društvu, a time i prožimajući osećaj bezlične, neobjašnjive, samoskrivljene nemoći delanja u ključnim životnim trenucima koji međuljudske odnose ostavljaju nikad dovršenim i nikad razjašnjenim, čak i proganjajućim. Protagonisti takvih odnosa nikada ne bivaju bliskim sa onim na dohvatu, već spozanju kroz odsustvo i prazninu (ljubav opstaje tek kada nije ostvarena).
Prema tome, ovo je knjiga za sve one kojima je krhkost, snaga i kompleksnost ljudskih odnosa neiscrpna tema.“
Priredila: Aleksandra Idvorjan
Podeli vest:
