KNJIGA ZA VIKEND: Olivera Skoko preporučuje našim čitaocima

Ove nedelje na našem portalu u okviru rubrike “Knjiga za vikend” nećete pročitati samo priču o književnom delu ili autoru. Susrešćete se sa pričom o knjigama, autoru ali i jednom prijateljstvu sa piscem. Naići ćete i na tugu. O knjigama Aleksandra Bjelogrlića, o “Brazilskom akvarelu” pisala je Olivera Skoko.

“Kada sam zamoljena da za vaš portal preporučim neku knjigu, pomislila sam da u gradu postoji dovoljno onih koji bi to jednako i/li bolje učinili a još nisu dobili priliku. No, s druge strane kako mi  je to pitanje upućeno ovih dana kada su naš grad i naša književnost ostali bez jednog divnog čoveka i odličnog pisca, Aleksandra Bjelogrlića, nisam puno razmišljala. Hvala što ste mi pružili mogućnost da se, preporučujući knjigu čitaocima vašeg portala, zapravo podsetim na ono što sam čitala od ovog autora. I, s ponosom ću to reći, moga prijatelja.

Otkrila sam ga kao književnika i pre nego sam ga upoznala. To sam učinila pozajmivši iz naše biblioteke njegove zbirke pripovedaka „Draženje hipotalamusa“ i „Kraken; novele ljubavi i tajinstva“. Ubrzo zatim, kao student sam počela da radim honorarno u listu „Zrenjanin“. Sale mi je postao urednik. Shvatila sam tada koliki je poznavalac pisane reči i koliko se od njega i kao od čoveka i kao autora može naučiti.

Kada mi je poklono svoj roman „Brazilski akvarel“, koji je „Agora“ objavila 2010, odlučila sam da toga leta to bude ona knjiga koja će sa mnom krenuti na odmor u Rovinj. Na tamošnjoj plaži Punta Korente zaista sam uživala u ovom neobičnom triler – romanu. Sećajući se Saleta, želim da ga preporučim vašim čitaocima. Kad pomenem žanr trilera, bilo u filmskom ili u književnom obliku, to može da podrazumeva različit doživljaj, ali nikako dosadu. I zaista je tako.

Dovoljno brz i dovoljno avanturistički

Saletov „Akvarel“ je i dovoljno brz i dovoljno avanturistički. Jedan „roman-lavirint“ kako su već rekli i koliko god da zvuči kao fraza, ne možete ga tako lako ispustiti iz ruku. Naravno, svi mi koji smo poznavali autora, nismo iznenađeni onim što nam samo potvrđuje kakav je on bio: odlično informisan, vrstan poznavalac jezika i strukture pisanja, sklon neverovatnim imaginacijama kojima zavodi čitaoca i navodi na pitanje; gde je granica sa stvarnim.

Sale je znao da volim ovu njegovu knjigu. Uz zahvalnost na poklonu, često sam to umela da mu pomenem. Stoga se nimalo nisam dvoumila koju knjigu bih preporučila ipak ne bez tuge što to činim svesna činjenice da ga više nema među nama, ali sa saznanjem da je našu zavičajnu pa i srpsku literaturu obogatio ovakvim knjigama.”

Priredila: Aleksandra Idvorjan