KNJIGA ZA VIKEND: Nova preporuka Katarine Jovanović

Preporuka koju smo vam pripremili itekako potvrđuje koliko dobra knjiga može da nadahne čitaoca. U ovom slučaju, Alesandro Bariko knjigom „Svila“ nadahnuo je Katarinu Jovanović.

„Da li volite svilu?

Znate li kako se pravi?

Koliko ste taktilni?

Da li volite muziku?

A poeziju?

Ukoliko ne možete da pronađete uzročno – posledičnu vezu u ovim pitanjima, a u isto vreme vas nešto nagoni da rešite ovu misteriju, vreme je da u ruke uzmete jednu knjigu Alesandra Barikoa čije su stranice napravljene od čiste svile, a obojene najlepšim bojama Bliskog istoka!

Pored toga što ćete uživati u njenom poetičnom narativu, istorijska pozadina koju tka ova priča otkriće vam i poneki detalj o svili i njenoj proizvodnji.

Ovo remek-delo u pisanoj formi uporedila bih sa slikama najtananijih osećanja kao što su one od Van Goga. Čitajući ga, zamišljala sam kako fotoaparatom beležim najlepše momente čežnje, strasti, nostalgije, ljubavi, teskobe, veltšmerca.

Napisana kao pesma, ova knjiga se čita u jednom dahu. Refren bi joj bila rečenica koja opisuje ljubavna prvi pogled, a čije harmonično ponavljanje daje ritam njenoj melanholičnoj melodiji: „Njene oči nisu imale istočnjački oblik, a njeno lice bilo je lice devojčice“.

Jednom kada zaplešete uz tu melodiju, nećete moći da prestanete dok muzika ne stane.

A možda ćete i nakon toga nastaviti da plešete.

Suptilno i nežno, kao dodir svile, probudiće vam se najdublja osećanja, oživeti neostvarene čežnje, želje, fantazije. Pokušavajući da razumete patnje glavnog junaka doći ćete do uvek i u svemu skrivenog pitanja o samospoznaji, ali i do večite misterije: da li je ljubav na prvi pogled moguća?

Šta je ono što leži u pogledu koji vas poput magneta vuče k sebi?

Da li je taj pogled ogledalo u kojem u stvari vidimo svoj odraz?

Šta se skriva iza te čuvene fraze?

Samorefleksija?

Da li se u stvari, zaljubljujući se u drugo biće (ponovo) zaljubljujemo u sebe same?  Da li je to samo jedan vid pronalaženja sebe?

Šta je ljubav?

Šta je ono što mi tražimo? Za čime čeznemo?

Da li je to u stvari sloboda?

(Ili je uvek sloboda?)

Sve ovo, ali i mnogo više od toga, moći ćete da osetite u ovoj veoma kratkoj knjizi, poput svile u svojim rukama. Poput dodira. Sve zavisi od vaše taktilnosti. Jer, Bariko je na neki način uspeo da oživi svilu napisavši ovu priču.

Otpevao joj je pesmu. A zove se ni manje ni više nego „Svila“.

Zažmurite i zaplešite uz nju.“

Priredila: Aleksandra Idvorjan