KNJIGA ZA VIKEND: Nenad Simić preporučuje našim čitaocima

Knjigu koju vam preporučujemo ove nedelje napisao je autor čije ime vezujemo za film. Reč je o „Neispričanim pričama“ Rajka Grlića. Za ovu knjigu neki kažu da je autobiografska, neki da je konceptualna, ali se svi slažu da je reč o štivu koje se čita sa znatiželjom. O svom susretu sa „Neispričanim pričama“ za naš portal pisao je Nenad Simić.

„Važan je odlomak iz knjige: „Ali, samo tijekom četiri zadnje generacije moje porodice na ovom su se prostoru dogodila tri velika rata. I ovaj zadnji, tako uredno dogovoren i spakiran, opet je možda definitivno pokazao da su sve te generacije radile potpuno zaludan posao. Svi mogući pokušaji, sva uljuđivanja, sva moguća „kulturna dobra“. Sve se pokazalo zaludnim. Novopridošli barbari su sve poništili u nekoliko dana.“

Reč je o režiseru i scenaristi filmova: „Kud puklo da puklo“, „Samo jednom se ljubi“, „U raljama života“, „Ustav Republike Hrvatske“, „Karaula“ i drugih takođe poznatih ostvarenja.

Rajko Grlić, proslavljeni jugoslovenski, kasnije hrvatski režiser, rođen 1947. u Zagrebu, napisao je ovu nadasve interesantnu autobiografsku knjigu. „Neispričane priče“ koncipirane su kao leksikon, kao abecedarijum, zbirka tekstova iz lične beležnice, u vremenskom rasponu od celih 30 godina.

Autor kroz set kratkih priča daje svojevrsni prikaz društva na ovim prostorima, kako neki vole da zovu bivšu nam domovinu. Predstavio nam je bogato proživljen i buran život koji je vodio: od praškog studenta, do „persone non grata“ u Zagrebu, Hrvatskoj; život koji se odvijao u četvorouglu između rodnog Zagreba, Praga, Motovuna u Istri kao i Atensa u saveznoj državi Ohajo. Po veroispovesti ateist, poreklom Jevrejin, Hrvat i Srbin, sa „primesama“ španske, nemačke i mađarske krvi.

Svaka priča autobiografska

Svaka priča iz ove zbirke je autobiografska, predstavljena kroz jedan filmski pojam, i sve su ispričane kroz kratke anegdote, priče o ljudskim sudbinama. Kroz knjigu defiluju i Tito, Marlon Brando, Vivijen Li, Muhamed Ali, Franjo Tuđman… Ima tu dosta smeha, ali ima i priča koje iziskuju duboko razmišljanje o tome u kakvim mi to državama živimo i ko su pravi krojači naših sudbina. Jedna od priča me je naročito vratila u neka draga vremena. Otac i majka odlaze na put, stan ostaje na raspolaganju sinu i njegovom društvu, spremaju se žurke, tulumi. Otac u odlasku ostavlja pismo na kojem piše sledeće:

„Slušajte dobro deco,

SVE je dopušteno dignuti, rasprodati, baciti kroz prozor, „posuditi“ rit si obrisati, zgužvati, nos si obrisati, ispljuvati, pogaziti, zasrati, popišati, politi, zamazati, proliti, zasmrditi, zapaliti, zabaliti, dignuti u zrak, zafarbati, razdijeliti prijateljima, obeščastiti, itd, itd,

SAMO NE KNJIGE.“

I ovim citatom i nije loše završiti ovu preporuku.“

Priredila: Aleksandra Idvorjan