KNJIGA ZA VIKEND: Književna preporuka Sonje Antonić
Ovonedeljna rubrika „Knjiga za vikend“ ne beži od činjenice da se knjige danas i „slušaju“, ali bitno je ostajati u svetu knjigoljublja. Za naš portal je filozofkinja Sonja Antonić pisala o Beli Hamvašu – o „Filozofiji vina“ i „Velikoj riznici predaka“. „Nisam sigurna da li sam još uvek adekvatan preporučilac knjiga za čitanje, s […]
Ovonedeljna rubrika „Knjiga za vikend“ ne beži od činjenice da se knjige danas i „slušaju“, ali bitno je ostajati u svetu knjigoljublja. Za naš portal je filozofkinja Sonja Antonić pisala o Beli Hamvašu – o „Filozofiji vina“ i „Velikoj riznici predaka“.
„Nisam sigurna da li sam još uvek adekvatan preporučilac knjiga za čitanje, s obzirom da u poslednje dve-tri godine knjige mahom slušam. No, i nekakvo „čitanje“ je bolje od nikakvog. Osim što revnosno i bestidno očijukam sa popularnom literaturom današnjice, potkrade se tu i ponešto kvalitetno. Uglavnom poezija. Poeziju uvek preporučujem, na svim jezicima i u svim oblicima, čak i lošu poeziju volim da čitam pa ne bih ništa posebno izdvojila.
Ono što sam odabrala, pre svega sebi, za čitanje tokom predstojećeg vikenda jeste Hamvaševa „Filozofija vina“. To je jedna od onih knjiga koje se lako čitaju, nešto teže istinski razumevaju, ali je jedna od onih kojima se povremeno i rado vraćam. Sazrim u međuvremenu ja, sazri i vino, knjiga ostaje ista, ali je drugačije doživljavam.
Uz čitanje preporučujem i pijuckanje nekog domaćeg mladog, banatskog mešanca što na brzinu u’vati i za nijansu sporije popušta. Ukoliko vas interesuje jedna duhovna enologija, koja zagovara povratak životu, jednostavnost, lakoću bivanja, prepuštanje i samozaborav, pozajmite je u zrenjaninskoj biblioteci, ili potražite u knjižarama. Idealno je štivo za prve i poslednje dane leta, te ranu jesen.
Umesto ove, još radije bih vam preporučila Hamvaševu „Veliku riznicu predaka“, ali kako je meni trebalo nekoliko meseci i sudbinskih susreta da do primerka iste dođem (nelegalno u PDF formatu i legalno u audio formatu), ne bih vam zadavala previše muka. Ne znam zašto, ali ta knjiga kao da je u zemlju propala, nema je ni u bibliotekama, ni kod izdavača, ni kod dilera polovnih knjiga. Doživljava sličnu sudbinu kao i knjige o kojima Hamvaš u samoj „Riznici“ i piše –skriva se i zahteva rešenog čitaoca, da je pronađe i da se u njoj snađe. A u njoj – svetska baština, kao ogromna bašta zatrpanog razumevanja u kojoj se smisao nazire, ali ne i u potpunosti otkriva.“
Priredila: Aleksandra Idvorjan