KNJIGA ZA VIKEND: Igor Nađalin preporučuje našim čitaocima

Ono što pored više sunčanih dana zaista nedostaje ovom kišnom maju jeste jedna topla književna preporuka. Zato smo je za vas pripremili i ove nedelje. Za naš portal o “Molekulima” Ivana Tokina pisao je Igor Nađalin.

“Jedna od najlepših stvari koje možete da uradite za sebe je da nabavite i pročitate knjigu “Molekuli” Ivana Tokina.

Evo i zašto:

“Nema hiljadu dobrih za jedno loše. Nema prave kazne i nema prave nagrade. Ima samo da budeš, bre, okej čovek, da uradiš ono što možeš, da radiš svoj posao, da uopšte ne misliš globalno, nego da budeš dobar prema ženi i deci, prema psu, prema kevi i ćaletu, prema onom komšiji što ti se parkira na mesto koje si ti izmislio da je tvoje i prema onom baji na poslu što misliš da je nagluplji na svetu. Prema onom pijancu što ti uđe u radnju i traži da jede za dž. Eto, to ima.
I da se nadaš da će za jedno šesto godina svi to da urade. Jer ćemo onda malo da danemo dušom.”

Jednom prilikom sam pitao prijatelja, Petra Milina, koji je tada predavao sociologiju na novosadskom Univerzitetu, da li sam ja normalan. Nasmejao se i rekao da on misli da je definicija normalnosti to da ako čovek može da RADI i da VOLI, da je on onda normalan. Dopalo mi se.

A Dejan Ilić, urednik “Fabrike knjiga” na tribini u “Zelenom Zvonu” pre par godina rekao je jednu drugu meni veoma važnu stvar. Razgovor se vodio o našem raspalom i razorenom društvu, i na pitanje nekog iz publike: “Pa šta da se radi?”, Dejan je odgovorio da misli da je naše društvo u takvom stanju da niko ne može da zna šta će se dogoditi, a da ono što svako od nas pojedinačno može da uradi jeste da obavlja svoj posao najbolje što može. Bukvalno. Svoj posao. Rekao je: “Evo, ja ću sutra da napravim super policu za knjige i da sredim i poređam knjige u svojoj izdavačkoj kući. Eto, to ću da uradim. I tako svaki dan. Svaki dan ponešto.”

Rekao je i da će, ako mi budemo tako radili, u čemu nas niko ne sprečava i to možemo, kroz neko vreme celo društvo postati bolje. A onda se možda jednog dana steknu uslovi i probudi svest mnogih drugih ljudi koji će želeti da urede i promene nabolje i život naše zajednice.

Obe ove “teorije” su nekako i u Ivanovim rečima. Pročitajte pažljivo, nekoliko puta, one jednostavne svima razumljive Ivanove rečenice. One zaista poručuju najvažniju stvar na svetu.

Ivan Tokin je iz Beograda i taj najnormalniji čovek na svetu je autor i romana “Najnormalniji čovek na svetu”. Potražite i tu knjigu.”

Priredila: Aleksandra Idvorjan