• Izloženi primerci vrhunskog nameštaja proizvedenog u našem gradu

    U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin sinoć je otvorena izložba pod nazivom „Fabrike nameštaja u Zrenjaninu: Između industrije i primenjene umetnosti“ autora Dejana Vorgića.   Izložbenu postavku čine primerci nameštaja proizvedeni u vremenskom rasponu od poslednjih decenija 19. pa sve do kraja 20. veka, u stilskim karakteristikama od istoricizma, preko secesije, ar dekoa, funkcionalizma, pa […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Izloženi primerci vrhunskog nameštaja proizvedenog u našem gradu

    U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin sinoć je otvorena izložba pod nazivom „Fabrike nameštaja u Zrenjaninu: Između industrije i primenjene umetnosti“ autora Dejana Vorgića.

     

    Izložbenu postavku čine primerci nameštaja proizvedeni u vremenskom rasponu od poslednjih decenija 19. pa sve do kraja 20. veka, u stilskim karakteristikama od istoricizma, preko secesije, ar dekoa, funkcionalizma, pa sve do postmoderne. Prateći materijal čine nacrti za nameštaj, knjige i table mustri, fotografije, računi, zahvalnice i drugo.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Predrag Grujić osvojio nagradu za najboljeg mladog glumca

     

    – Na izložbi sam se trudio da pokažem istorijat proizvodnje nameštaja od kraja 19. sve do 21. veka. Važno je reći da je fabrika „Anton Bence i sin“ u svom nazivu imala i odrednicu fabrika umetničkog nameštaja. U nju su, da bi radili, dolazili stručnjaci iz celog sveta. Pomoćnici Zoltana Bencea bili su iz Štutgarta, gde je i sam Bence studirao. U fabriku je došla i porodica iz Češke kako bi pomogla da se otpočne proizvodnja drvenih roletni – rekao je Dejan Vorgić.

     

    izložba fabrike nameštaja

     

    Prema njegovim rečima, kroz rad fabrike nameštaja vidimo stilske pravce od neorenesanse, neobaroka, preko secesije do ar dekoa i funkcionalizma posle Drugog svetskog rata.

     

    Fabrika koja je nastala 1861. godine najstarija je fabrika nameštaja. Radila je u kontinuitetu na prostoru Srbije pa i Ugarske.

     

    Na izložbi se mogu videti i delovi trpezarije koja je u privatnom vlasništvu i do danas očuvana u punom sjaju.

     

    – Sačuvan je neverovatan broj komada. Tu je šest stolica, dve servante, dva stuba za žardinjere, šest klub stolova koji se uklapaju jedan u drugi… Čak i drveni luster. Kako sam čuo od Tibora Bencea, potomka porodice Bence, to su bili ekskluziviteti. Možda je u gradu bilo nekoliko ovakvih trpezarija – ističe Vorgić.

     

    Ekskluzivan nameštaj iz fabrike danas se nalazi i u kabinetu gradonačelnika Zrenjanina i njegovog pomoćnika.

     

    izložba fabrike nameštaja

     

    Potomak porodice Bence uputio pismo

     

    Potomak porodice Bence, arhitekta Tibor Bence, danas živi u Nemačkoj i nije mogao da prisustvuje otvaranju izložbe, ali je kustosu Dejanu Vorgiću poslao pismo.

     

    U pismu se, između ostalog, Bence seća kako je pitao svog oca zašto je ostao da radi u fabrici koja je oduzeta njegovoj porodici nakon Drugog svetskog rata.

     

    izložba fabrike nameštaja

     

    „Otac mi je rekao, kako da ostavim fabriku, mi smo je stvorili, pa to su sve naši radnici koji su me poštovali jednako kao i kad sam im bio gazda“, piše Tibor Bence i dodaje da je porodični kapital stvaran velikom štednjom i ulaganjem u proizvodnju.

     

    Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    „Moj deda Mikša sve rezerve je čuvao za fabriku. Nijedan sin nije dobio kuću, svi su živeli u kiriji. A kad je moj otac počeo 30-tih godina da eksperimentiše sa ivericom, deda mu je zabranio. Rekao je, ako naši konkurenti saznaju da pravimo nameštaj od iverice, propali smo“, navodi se u ovom pismu.

     

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Kultura