Iseljenje ALUZ-a: Revanšizam ili poslovna odluka rukovodstva Muzeja?
Prvi put javno o ovom slučaju govori i čelnica Narodnog muzeja Zrenjanin Jelena Gvozdenac Martinov.
Podeli vest:
– Narodnom muzeju Zrenjanin potreban je dodatni prostor zbog sopstvenog razvoja – objašnjava Jelena Gvozdenac Martinov za portal zrenjaninski.com zašto je odmah po povratku na čelno mesto ove ustanove kulture, u septembru, iz galerijskog prostora na Trgu slobode „iselila“ Asocijaciju likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ).
Sa druge strane, članovi ovog kolektiva i deo ovdašnje javnosti uvereni su da je na delu osveta za svesrdnu podršku ALUZ-a građanskim protestima proteklih godinu dana.
Čelnica Muzeja: Nije naše da obezbeđujemo prostore udruženjima
Jelena Gvozdenac Martinov je odluku da posle 30. septembra ne produži ugovor o iznajmljivanju prostora kolektivu čija je i sama članica saopštila putem dopisa poslatog mejlom. ALUZ je potom u javnom saopštenju izrazio žaljenje što Muzej nije prepoznao njihov rad. Međutim, ako nije Muzej, građani jesu – 29. i 30. septembra okupili su se u velikom broju na otvaranju i zatvaranju poslednje ALUZ-ove izložbe na Trgu slobode. Uz asocijaciju je stala i građanska inicijativa IZRAZ. Pozvali su Jelenu Gvozdenac Martinov da ne izbacuje umetnike na ulicu, već da dodatni prostor za Muzej obezbedi iseljenjem diskoteke.
Tako je vest o ALUZ-ovom izlasku iz izložbenog prostora u centru grada postala jedna od najzapaženijih protekle sedmice. To primećuje i Jelena Gvozdenac Martinov, razočarano konstatujući da nedavna izložba 70. Saziva umetničke kolonije Ečka nije imala takav publicitet. Iako su članovi umetničkog kolektiva ostali bez „krova nad glavom“, izneverenom se oseća upravo Jelena Gvozdenac Martinov.
– Ne mislim da je bilo koja društvena mreža mesto za razmenu informacija ovoga tipa. Način na koji se sve ovo odvija preko interneta… Mislim da nije korektno prema Muzeju, niti prema meni kao prijateljici i članici ALUZ-a. Krivo mi je zato što sam po slanju dopisa ALUZ-u očekivala da kolege dođu na razgovor, ali niko od njih nije – navodi Gvozdenac Martinov.
Dodaje da se ne oseća prijatno zbog aktuelne situacije.
– Meni se obraća udruženje IZRAZ da promenim svoju nameru. To nije moja namera: ja imam odgovornost prema ustanovi u kojoj radim. Ne smatram da je primarna delatnost muzeja da traži i obezbeđuje prostore udruženjima građana – ističe v.d. direktorke Narodnog muzeja.
Objašnjava da je ovoj ustanovi potreban dodatni prostor zbog širenja delatnosti. Između ostalog, otvoreno je novo foto-odeljenje, a pristigle su i donacije Ministarstva za opremanje novih depoa, kao i za projekte Kluba dece i mladih koji zahtevaju prostor za radionice.
– Nedostatak depoa u muzeju je veliki problem jer brojimo preko 35.000 predmeta. Svake godine dobijamo nove kroz otkup, poklone, iskopavanja… Neke od ideja jesu da se galerija gde je boravio ALUZ iskoristi za depo ili delimično za kutak za mlade – predočava Jelena Gvozdenac Martinov.
Odbacuje predlog za iseljenje diskoteke, uz objašnjenje da 15 kvadrata podruma nije adekvatan prostor za muzejski depo, te da je ugostiteljski objekat dugogodišnji zakupac.
Gvozdenac Martinov navodi da sebe više ne vidi kao članicu ALUZ-a, iako je proteklih godina učestvovala u radu udruženja i, kako kaže, pomagala ga na druge načine sa funkcija koje je obavljala u Narodnom muzeju i potom Savremenoj galeriji UK Ečka. Naša sagovornica ističe i svoj doprinos u dovođenju ALUZ-a na Trg slobode pre šest godina, uz „dobru volju gradske kuće“.
ALUZ: Delovali smo bez prostora, delovaćemo i dalje
Činjenica da su zrenjaninski umetnici konačno dobili prostor za rad upravo za vreme vlasti Srpske napredne stranke jeste apsurdna za Rastka Stefanovića, direktora ALUZ-a. Kolektiv nije uspevao da se „skući“ od svog nastanka 2005. godine, ispričao je Stefanović na zatvaranju ALUZ-ove galerije.
– Mislim da smo u proteklih šest godina pokazali šta možemo da uradimo kada imamo prostor. Sve aktivnosti smo sprovodili volonterski. „Iz svog džepa“ i uz nešto donacija Rotari kluba opremili smo galerijski prostor – naveo je Rastko Stefanović.
ALUZ je pored umetničkog oduvek negovao i aktivistički rad – javnosti su se pre 20 godina i predstavili protestnom izložbom u Pinovoj vili. Zato od početka protesta zbog pada nadstrešnice pre godinu dana nije bilo dileme kako će ALUZ postupiti.
– Odmah smo podržali studente, koga ćemo podržati nego naše mlade ljude? Koja je druga logika postojanja? Koji je to način da budemo protiv mladosti i budućnosti – obratila se sugrađanima 30. septembra i Dušanka Đorđević, članica ALUZ-a.
Ona je 20 godina vodila likovni konkurs i mnoštvo umetničkih aktivnosti za učenike. Deo tih programa preselio se u galerijski prostor ALUZ-a, te je udruženje osnovalo i Omladinski kutak. Đaci su toliko često dolazili u izložbeni salon na Trgu slobode da su počeli da ga smatraju eksternom učionicom, ispričala je Dušanka Đorđević.
PROČITAJTE JOŠ: FOTO, VIDEO: U dvorištu Doma učenika organizovan protest zbog otpuštanja vaspitačica
Ona veruje da je iseljenje ALUZ-a samo jedan u nizu napada vlastodržaca na školstvo i kulturu. Počelo je, smatra profesorka, 2023. godine pokušajem da se zatvori Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola „Uroš Predić“. Nastavilo se prisvajanjem ustanova, čiji se rukovodioci ponašaju kao da ih poseduju, pa tako direktor Kulturnog centra zabranjuje izložbu za vreme nedavnog festivala Stripolis, a cenzuru pokušava da nametne i školskoj likovnoj izložbi 2023. godine, navela je Dušanka Đorđević.
– Pumpali smo previše. Sad smo i mi kolateralna šteta cele ove puzajuće revolucije. Delovali smo bez prostora, delovaćemo i dalje – poručio je Rastko Stefanović.
Ustupanje galerije u centru grada umetnicima jeste bio dobar pokušaj da se njihov rad na neki način institucionalizuje, ali oni treba da budu svesni da su u ovaj prostor ušli sa svojim biografijama, ostvarenim delima, izložbama i katalozima, napomenula je na završnoj izložbi ALUZ-a istoričarka umetnosti i viša kustoskinja Narodnog muzeja Olivera Skoko.
– Pred članicama i članovima ovog kolektiva sada je neverovatna mogućnost – da dobiju mnogo veći prostor od ovog. Da dobiju ovaj grad, trg, ulice, i da nastave da neguju to što imaju u sebi. To duguju sebi, a pomalo i nama, koji ćemo se truditi da ih u tome podržimo – poručila je Olivera Skoko.
Milana Maričić
Podeli vest:
