Imamo dugu i bogatu tradiciju: Izrada tepiha seže daleko u prošlost našeg grada
Povodom Svetskog dana secesije, u ponedeljak, 10. juna, sa početkom u 19 časova, u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, biće održano predavanje na temu „Velikobečkerečki ćilim i secesija: spoj tradicije sa modernizmom“.
Podeli vest:
Istovremeno će na prostoru međuspratnog svetlarnika Muzeja biti upriličena kamerna postavka sa temom „Tapiserije sa secesijskim motivima iz Velikog Bečkereka“.
Autor postavke i predavač biće Dejan Vorgić, kustos – istoričar umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin.
Svetski dan secesije održava se od 2013. godine i ima za cilј povećanje svesti o nasleđu ovog značajnog umetničkog stila.
Izrada tepiha i tehnika tkanja, kao vid umetničkog izražavanja, sežu daleko u prošlost grada Zrenjanina (nekada Velikog Bečkereka). Međutim, put od narodne radinosti, preko tkačkih škola, do organizovane industrijske proizvodnje nije bio lak.
U poslednjim decenijama 19. veka dolazi do procvata velikobečkerečkog ćilimarstva, pre svega zaslugom Antala Štrajtmana, slikara, pedagoga, dizajnera i osnivača tkačke škole u gradu, koja vremenom prerasta u Prvu torontalsku fabriku tepiha i štofova za nameštaj, i Šarolte Kovalski, tkalјe iz tkačke škole u Elemiru.
Uz pomoć vodećih mađarskih dizajnera i umetnika tog vremena, oni stvaraju prva dela u maniru secesije u gradu i okolini i prezentuju ih na vodećim umetničkim smotrama širom Evrope.
Značajan doprinos razvoju ćilimarstva i širenju secesije dala je i kompanija Vilmoša Grinbauma, angažujući domaću radinost, kao i druga bečkerečka fabrika tepiha Udova Jakova Gutmana i sinovi.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Nakon Prvog svetskog rata uticaj secesije vremenom slabi, a torontalski ćilim se vraća korenima i narodnim motivima i okreće drugim stilovima (orijentalizam, neorenesansa, ar deko).
Narodni muzej Zrenjanin na jesen priprema veliku izložbu sa pratećim katalogom posvećenu umetničkom stilu secesije u primenjenoj umetnosti.
Podeli vest:
