Hajnalka Kovač i kinesko slikarstvo: Njeni radovi oduševili publiku u Kini

Neki je znaju i kao talentovanu slikarku, ali jednom posebnom tehnikom. Hajnalka Kovač se već devet godina bavi tradicionalnim kineskim slikarstvom.

– Amaterskim slikanjem bavim se od rane mladosti i na jednoj slikarskoj koloniji sam čula da na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu postoji Konfucijev institut. Na njemu možete da učite kineski jezik ili kinesku kulturu, a u okviru kulture postoji i mogućnost učenja tradicionalnog kineskog slikanja, i to semestralno. Kada je objavljen konkurs, prijavila sam se, primljena sam i tako je počelo. I, evo, traje i do danas – počinje priču za portal zrenjaninski.com Hajnalka Kovač.

PROČITAJTE JOŠ: Blokadni hor iz Perleza okuplja decu i odrasle, a sve ih veže ljubav prema muzici

Upisala je slikanje iz radoznalosti. A posle samo tri godine učenja usledio je poziv da svoje radove izloži na samostalnoj izložbi u Kini.

– Za mene je to bila velika čast. Nisam mogla ni da sanjam da će na izložbi u Kini biti izloženo 40 mojih radova. Posetiocima je bilo jako zanimljivo jer nisu mogli da zamisle da neko, ko za njih dolazi sa Zapada, tako dobro vlada tehnikom. Takođe im je bilo interesantno što je tih 40 slika sa različitim motivima. Jer, kineski slikari se opredeljuju za jedan motiv koji razrađuju, a kod mene su bili različiti. Pitali su koliko je umetnika izložilo slike, pošto nisu mogli da veruju da ih je naslikao jedan – ističe naša sagovornica.

U Kini se, tradicionalno, slika na svili ili pirinčanom papiru. Slika se tehnikom koja bi bila najbliža akvarelu, pigmentima koji su isključivo biljni i mineralni. Tradicionalno kinesko slikarstvo zasnovano je na simbolima. 

– Sve što slikaju, svaki crtež, ima svoju poruku. Poruke ili simboli su pozitivni. Nikada Kinezi neće na zid staviti nešto što nosi negativnu poruku. Ono što je na slici ima svoje značenje. Na primer, riba je simbol izobilja, božuri, kao kraljevski cvet, simbol su bogatstva, dok je bambus simbol čistote, vitalnosti i izdržljivosti – objašnjava Hajnalka Kovač.

Osim tehnika tradicionalnog kineskog slikarstva, ona uči i kineski jezik, odnosno kinesko pismo.

– Na slici gotovo uvek postoji neka poruka. Istorija njihovog nastanka je dugačka, ali danas na svakoj slici imate neku simboličku poruku, citat, pesmu ili opis onoga što se na njoj nalazi. Početni časovi slikanja sadržavali su i kaligrafiju, pošto je tako počelo i u Kini. Prvo su, na primer, bili stihovi, pa ilustracija onoga što u stihovima piše. Meni je bilo nelogično da nešto pišem, a da ne znam šta to znači. Pa sam počela da učim kineski jezik. Još uvek ne mogu samostalno da pišem poeziju na kineskom, tako da koristim citate iz njihove. A kineski govorim baš na onom osnovnom nivou – naglašava Hajnalka.  

Da li će se tradicionalnim kineskim slikarstvom baviti do kraja života i učiti kineski jezik, naša sagovornica kaže da ne zna.

– I dalje mi je sve jako zanimljivo. Pogotovo otkad sam počela da učim kineski jezik, koji mi je otvorio potpuno novu perspektivu. Sad sam počela da se interesujem za pejzaže. Tako da imam još mnogo toga da naučim. U stvari, malo je i jedan život da se nauči – kaže Hajnalka Kovač.

Pre nekoliko dana, povodom 11 godina od osnivanja Instituta Konfucije, polaznici škole tradicionalnog kineskog slikarstva priredili su zajedničku izložbu u Novom Sadu.

– Obično izložba bude na kraju semestra, ali ove godine je bila u maju, jer se obeležavaju dva lepa jubileja. Institut Konfucije slavi 11 godina rada u Srbiji, a obeležava se i 70 godina prijateljstva Srbije i Kine. Izložba je uvek prilika da se vidi koliko ste napredovali – navodi Hajnalka i dodaje da bi svakom koga interesuje ova velika svetska civilizacija preporučila da pogleda šta nudi Institut Konfucije.

Precizira da je svakog septembra konkurs i da su časovi kulture besplatni. A izbor je veliki.

– Možete, primera radi, pohađati časove iz kulture ispijanja čaja. U Kini postoji akademija za to. Kursevi su napravljeni da možete da se zabavite i da učite, a od vas zavisi koliko ćete daleko ići. Nikada vas neće terati da slušate. Do vas je. Ako želite, pružiće vam svu pomoć – ističe Hajnalka Kovač.

Dodaje da je njoj sve ovo jako lepo životno iskustvo i da su predavači vrlo prijatni.

– Imali smo problem na početku, jer vam nikada neće direktno reći šta ne valja, a meni je to bilo potrebno kako bih napredovala. Već na prvoj izložbi je bilo poziva da učim kod profesora na akademiji u Kini. Morala sam da odbijem i videla da sam uradila nešto nezamislivo. Posle su mi objasnili da bi ko zna koliko miliona Kineza volelo da upiše akademiju, a ja sam poziv odbila. Profesorica mi je objasnila šta sam uradila, ali to je razlika u našim kulturama – priča naša sagovornica.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

I za kraj, dodaje da ne zna koliko je za njene slike, koje nailaze na odlične kritike, presudan talenat, a koliko posvećen i predan rad i učenje.

– Znam da imam dobar osećaj ili talenat za boje, za harmoniju. Crtala sam i slikala od ranog detinjstva. Ali, mnogo sam i učila i naučila. Najvažnije je to što mi slikanje donosi veliku radost – završava razgovor Hajnalka Kovač.