Glumac Jovica Jašin nastupa u tri žanrovski različite monodrame

Poslednjih je godina Jovica Jašin, vrsni glumac zrenjaninski, kog smo imali prilike da gledamo u mnogim ulogama, angažovan u tri monodrame koje izvodi širom zemlje, ali i inostranstva – „Ima jedna zemlja“, „Franše D’ Epere na Južnom Bulevaru“ i „Paorska groznica“.

U svakoj od ove tri monodrame, različite po karakteru, ovaj glumac specifične tihe snage i ekspresije maestralno dočarava likove koje tumači – izmišljenog stranca koji hirurškom preciznošću, na duhovit i lucidan način, secira srpsku stvarnost, u predstavi „Ima jedna zemlja“, inače baziranoj na popularnoj knjizi „Pisma iz Srbije“ poznatog srpskog satiričara Bojana Ljubenovića; zatim penzionisanog železničara – čika Duleta sa Čubure, koji je, kao i njegovi kafanski prijatelji, jak na rečima u održavanju sopstvene mitomanije, u monodrami „Franše D’ Epere na Južnom Bulevaru“; kao i starijeg čoveka iz Banata koji je smaknut, ne samo iz društva, nego i iz porodice, i koji živi sa kvočkom i pilićima u zadnjoj sobi.

Kada sa tolikom uverljivošću, s pozorišne bine, izgovori deo teksta iz predstave „Paorska groznica“ koji glasi: „Fala Bogu i ja sam se razbol’o. Kad sam zdrav, onda sam zdrav za sve naokolo, a kada sam bolestan, onda sam bolestan samo za sebe“, pomislite da niko drugi, sem Jašina, ne bi mogao da izvodi ovu monodramu, nastalu po tekstu Radivoja Šajtinca, jednog od najznačajnijih književnih imena savremene vojvođanske i srpske književnosti. A to nije slučajno. Jer, Jašin nas, na sebi svojstven način, podseća ko smo i ko su ljudi oko nas, često i oni najbliži nama. To je najbolje objasnio Aleksandar Čotrić, govorieći o predstavi „Ima jedna zemlja“: „Glavni junak secira srpsku stvarnost, ukazujući publici na ovdašnje paradokse, anomalije, mane i vrline. Duhovit je na momente, a satiričan čitavo vreme i obrnuto, pa se publici čini da se umesto u pozorištu nalazi pred velikim ogledalom u kome neprestano vidi sebe. Gledaocu će se taj odraz ponekad svideti, a ponekad ne, ali će na kraju ipak morati da prizna da je to on, ma koliko mu to teško palo“.

Jovica Jašin je rođen 1949. godine u Zrenjaninu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu – odsek Pozorišna produkcija. Član je ansambla Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina od 1993. godine. U teatru je odigrao oko devedeset uloga, a igrao je i na filmu i u TV serijama u produkciji RTV Sarajevo i Beograd. Značajna su mu ostvarenja u predstavama nastalim po tekstovima Nušića, Krleže, Brešana, Sterije, Hristića, Šekspira, Selimovića, Kovačevića, Stefanovskog, Šajtinca… Nedavno se vratio iz inostranstva gde je takođe nastupao.

– Pre nekoliko nedelja sam u Beču igrao predstavu Aleksandra Popovića „Franše D’ Epere na Južnom Bulevaru“, u organizaciji Srpskog kulturnog foruma. Takođe, na poziv Srpskog kulturnog centra iz Budimpešte, nastupio sam u Segedinu na manifestaciji „Dani srpske kulture u Mađarskoj“, i to s predstavom „Paorska groznica“. Inače, s komadom „Ima jedna zemlja“ sam gostovao u Beču, Cirihu, dva puta u Frankfurtu, Budimpešti i Temišvaru – kazuje za portal zrenjaninski.com Jovica Jašin.

On navodi da su sve ove nezavisne monodrame žanrovski potpuno različite i da svaka na svoj način nalazi put do publike.

– „Ima jedna zemlja“ je savremena predstava, na bazi stend-ap komedije, ali u suštini nije to. Od materijala iz knjige „Pisma iz Srbije“ sam napravio jedan širi okvir, tako da imam dve verzije, u zavisnosti da li treba izvesti satiru ili komediju. S druge strane, „Franše D’ Epere na Južnom Bulevaru“ je socijalna drama o penzioneru, bivšem železničaru, oženjenom ženom koja je od njega mlađa dvadeset godina i koja ga bije, a koji se vuče po beogradskim kafanama. U ovom Popovićevom štivu nalazimo bogatstvo leksičke građe i autentičan svet „malog čoveka“ – objašnjava Jašin.

Naposletku, „Paorska groznica“ je jedna poetska monodrama u kojoj je sažeta sva poezija Radivoja Šajtinca.

– To je predstava o jednom starijem čoveku iz Banata koji nam priča neku svoju životnu priču i koji je opsednut istorijom – dodaje Jašin.

Zajedničko za sve ove predstave jeste da su rađene u Jašinovoj produkciji. Do sada je sve tri monodrame odigrao oko 270 puta i učestvovao je na brojnim festivalima – na našem najvećem Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu 2013. godine, na Međunarodnom festivalu klasike u Vršcu, na festivalima u Istočnom Sarajevu i Tuzli, a pripala mu je čast i da otvori Festival humora i satire u Makedoniji. S ovim predstavama je nastupao i po najmanjim mestima u Vojvodini, tako da je i ovdašnja publika mogla da uživa u bravuroznim izvedbama poznatog zrenjaninskog glumca i umetnika.