FOTO: Ovako izgleda spomenik od velikog značaja u Nacionalnoj prestonici kulture
Zrenjanin će naredne godine poneti titulu Nacionalne prestonice kulture.
Podeli vest:
Nažalost, jedan objekat na adresi Karađorđev trg 21, koji je proglašen za spomenik kulture od velikog značaja, 2025. godinu će dočekati u katastrofalnom stanju. Naime, dok je čekala da prethodne i sadašnje vlasti iskažu volju za obnovom, reše imovinsko – pravne odnose i obezbede novac za njenu rekonstrukciju, Sandićeva kuća se potpuno urušila.
Sa rodne kuće znamenitog Zrenjaninca Aleksandra Sandića, književnika i pisara Vuka Stefanovića Karadžića, pre nekoliko godina skinuta je spomen ploča, a oko fasade sa ulične strane postavljena je zaštitna ograda iz bezbedonosnih razloga. To je učinjeno po nalogu komunalne inspekcije, jer je zaključeno da je objekat sklon padu.
PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Počela rekonstrukcija zelenila Šećeranskog parka – evo šta će se sve raditi
Pošto u međuvremenu ništa nije učinjeno, krov se potpuno urušio. Tako je, umesto spomenika kulture od velikog značaja, kuća postala spomenik nebrige društva prema svojoj istoriji i kulturi.
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin navode da je Sandićeva kuća podignuta davne 1790. godine. Građena je od naboja i imala je krov na dve vode pokriven trskom, sa isturenom strehom duž dvorišne strane.
„Celom dužinom dvorišne fasade ide trem bez stubova. Sa te strane nalazi se troje vrata. Jedna vode u unutrašnjost stambenog dela kog sačinjavaju kuhinja u sredini i dve sobe sa strane. U kuhinji je nekada postojalo otvoreno ognjište, ali je danas zatvoreno. Druga vrata vode u komoru, koja je služila za ostavu hrane, pića i buradi, a treća u štalu. Štala je zidana od cigala i oblepljena je blatom, a verovatno je kasnije dozidana“, opisuju u pomentom Zavodu kako je Sandićeva kuća nekada izgledala.
Na čeonoj strani bila je postavljena ploča sa natpisom koja je obaveštavala da je u ovoj kući živeo Aleksandar Sandić (1836-1908), književnik i pisar Vuka Karadžića.
PROČITAJTE JOŠ: Nekoliko zainteresovanih za kupovinu Palate Dunđerski
Kuća je, inače, bila jedan od retkih sačuvanih primera koji ukazuju na način građenja stambenih prostorija krajem 18. veka i predstavljala je tipičnu panonsku kuću iz vremena kada ona još nije dobila trem kao opšte obeležje. Stoga je imala veliki značaj u sagledavanju razvoja stambenih objekata na ovom prostoru.
Aleksandar Sandić, čija se bista nalazi u obližnjoj Aleji velikana u Karađorđevom parku, bio je jedna od značajnih veza između Zrenjanina i Matice srpske.
Rođen je u našem gradu 14. maja 1836. godine i bavio se književnošću i novinarstvom. Bio je profesor srpskog, nemačkog i staroslovenskog jezika. Preveo je prvi udžbenik antičke istorije, autor je jedne od verzija himne Svetom Savi iz 1859. godine, a malo je poznato da je bio i kolekcionar starih knjiga.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Radio je sedam godina za Vuka Karadžića, čiji je bio blizak prijatelj, a kome je držao i posmrtno slovo na sahrani. Na jednoj od sačuvanih knjiga postoji i posveta koju je Vuk napisao Sandiću.
Podeli vest:
Sto se svi prave ludi? Sve zgrade koje Zavod cuva su osudjene da padnu, nema drugog resenja. Naprednjaci zaposljavaju svoje nepismene budale, pa zato i napredujemo.
Ја сваког дана пролазим поред овог зданја. Урушаванје је почело одмах након 2000-те. Да будем искрен жути су имали озбиљна улагања, поставили су били најлон да не прокишњава. Напредњаци нису ни једном посекли шибље или да уреде двориште. Незна се ко је мање одговоран и савестан. Брука, како се односимо према својој историји. То што власт није предуѕимала ништа од 2000-те, где су удружења, новинари. Нико несме да се огласи.
Kada bismo izračunali koliko para su naprednjaci isplatili svojim članovima odbora za očuvanje spomenika kulture u našem gradu, sigurno bi bilo para da se nešto i uradi. Ti ljudi godinama, svakog meseca, uzimaju lovu za svoje članstvo u tom odboru. Pre 10 god, znam da su dobijali po 27000 mesecno. Ne znam sad koliko je . U Nišu je nedavno bilo 40000 mesečno za članove raznoraznih odbora. Sigurno ni naši ne zaostaju. Prosto je – ako ih ima 10-ak koji nam čuvaju istorijske sponenike u gradu, to je 3500 evra mesečno gradskih para u džepove parazita. Godišnje, 42000 evra, a za proteklih 10-12 godina… Sa pola miliona evra, gradakih para, iz džepova lezilebovića, moglo se svašta uraditi u ovom NAŠEM gradu. Da ne pričamo o gradu i njihovim (ne)ulaganjama. Al’ valjda grad postupa na osnovu saveta svog (onog istog) Odbora za brigu o spomenicima. Idioti! Što uopšte sada čuvaju tu urušenu kuću!? Šta je ostalo od nje!? To nam je sada kao naša kulturna baština i spomenik kulture!? E, Srbijo!
E, to ste lepo rekli, od 2000.-g.nista nije ulagano ako je najlon jedini sto su zuti postavili, sta se cudimo, vladali su 12 godina da su oni nesto uradili, danas se ta kuca nebi urusila. Zasto svaljujete svu krivicu posle 2012.god. Po vama sve trebalo obnoviti pre 2000. i posle 2012. A lezilebovici zuti nista da nerade, tako je na zalost i bilo jer oni zaista nista nisu sagradili od infrastrukture za vreme svog mandata a danas samo setaju ulicana i bulevarima i nosaju kojekakve rekvizite da plase i ovako unesreceni narod, sto je najgire izdaju svoju zemlju,svoj narod i prudruzuju se nasim najvecim neprijateljima sa zapada koji su nam porusili sve sto su mogli a danas boze moj sponzorisu i obnavljaju pa cak i skole ciju su decu streljali u ratu. Jadni li smo sta smo docekali, netreba im dati ni prismrditi blizu skola. Tu je dezurni Djilas i Marinika koji ih prizivaju i njima slicno izdajnici.
Pare u džepove a meni digli porez za kuću sa 100e na 400e godišnje. Najgora gradska vlast u istoriji ovog grada.
2000 za gospodina, 3000 za gospođu, zlatno doba.