DVADESET GODINA DVOJEZIČNOG ČASOPISA „OGLEDALO“

SEČANJ – Jedinstven po mnogo čemu, dvojezični srpsko – rumunski časopis „Ogledalo – Oglinda“ obeležio je dve decenije uspešnog rada, pod „dvovlašćem“ redakcija, jedne sa ove strane granice, na čijem je čelu glavni i odgovorni urednik Slobodan Mandić, i druge, sa rumunske strane, kojoj je na čelu Ivo Munćan.

– Ovo glasilo iznedreno je iz Susreta pisaca na granici, po ideji inicijalno formulisanoj, kako se seća prvi urednik Solomon Miok, u kuhinji Ursu – Nenadić u Zrenjaninu, a koju su zdušno prihvatili i naši prijatelji iz Temišvara. Iza časopisa, deklarisanog kao list za kulturu i književnost, dvadeset je uspešnih godina, redakcija sa ekipom saradnika opstala je tokom dve turbulentne decenije, i kako pojedini njeni članovi imaju običaj da kažu, sada nema pravo na odustajanje – kaže Slobodan Mandić.

On podseća da su, tokom dve decenije, na stranicama dvojezičnog, srpsko – rumunskog časopisa, a povremeno, sa eksperimentalno uključenim mađarskim, i trojezičnog, oglašene na stotine pisaca, i to je jedan od najvećih rezultata glasila.

– A kada je, pak, o prevođenju reč, mora se pomenuti da su najveći deo prevodilačkog posla, tokom dve decenije, obavljali Ileana Ursu i Ivo Munćan, pri čemu nisu izostali ni njihovi originalni književni tekstovi, pa im autori kao i čitaoci duguju veliku zahvalnost – naglašava Mandić.

Časopis izdaje Kulturno – prosvetna zajednica opštine Sečanj, u saradnji sa Savezom Srba Rumunije, Društvom za rumunski jezik Vojvodine – Srbije i Temišvarskom filijalom pisaca Rumunije. Prvi urednik bio je Solomon Miok, sada počasni, prvi tehnički Petar Lazičić, a sada je za prelom zadužen Nenad Dajić. Povodom jubileja sačinjen je sažet izbor iz do sada objavljenih tekstova.

– Između ostalih, tu su Rajko Petrov Nogo koji piše o izgonu Branka Ćopića. U tekstu „Nikad dosta Banata“ Slavomir Gvozdenović predstavlja „Antologiju Čiplić“, a u „Antologiji Banat“ Milan Bjelogrlić piše o knjizi Draška Ređepa. Tu su i prikazi knjiga Milana Nenadića i Slobodana Mandića iz pera Đorđa Sladoja, Moma Kapora i Zorana Slavića, dok B. K. Velimirov piše o poznatom temišvarskom izdavaču i pesniku Lučijanu Aleksiju. Tu su i najnoviji prevodi Rada Drainca, Todora Manojlovića i Ivana Negrišorca (prevodioci Marija Nenadić, Slavomir Gvozdenović, Lučijan Aleksiju), poezijom su zastupljeni Ileana Ursu i Ivo Munćan, koji su za „Ogledalo“ tokom protekle dve decenije preveli tomove knjiga, zatim Sladoje, Gvozdenović, Draga Mirjanić, Valentin Mik, Čedomir Milenović, Simonida Bugarski Šolaja, Goran Mrakić… A odlomak iz „Svetlonoše“ Mihaja Emineskua (nagrađeni prevod Ileana Ursu, prepev Milan Nenadić) rečito svedoči o razlogu večite aktuelnosti i neprolazne slave rumunskog klasika – nabraja Mandić.