Dr Bojana Kovačević Petrović jedina iz regiona u projektu Redli koledža
Docentkinja na Odseku za romanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Bojana Kovačević Petrović učestvovala je kao jedini predavač iz regiona u projektu „Međunarodni vebinar iz hispanske književnosti i kulture“ oksfordskog Redli koledža. Predavanje koje je trajalo sat vremena, Bojana je održala 14. januara. Snimljeno predavanje podignuto je na platformu Redli koledža. Njemu sada […]
Docentkinja na Odseku za romanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Bojana Kovačević Petrović učestvovala je kao jedini predavač iz regiona u projektu „Međunarodni vebinar iz hispanske književnosti i kulture“ oksfordskog Redli koledža.
Predavanje koje je trajalo sat vremena, Bojana je održala 14. januara. Snimljeno predavanje podignuto je na platformu Redli koledža. Njemu sada potpuno besplatno mogu da pristupe đaci i studenti širom sveta.
Bojana je, inače, rodom iz Zrenjanina. Mnogi je se sećaju kao novinarke i urednice Radija Zrenjanin i saradnice za odnose sa javnošću u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“. Bojane se, povodom ove lepe vesti, setio i portal zrenjaninski.com.
– Ideja projekta je bila da pruži mogućnost đacima državnih i privatnih koledža širom Velike Britanije, koji su zbog pandemije mesecima bili uskraćeni za kvalitetnu nastavu, da čuju predavanja vrhunskih stručnjaka. Predavanja su iz oblasti književnosti, kulture i filma, odnosno društveno-političkih kretanja u Španiji i Latinskoj Americi – priča dr Bojana Kovačević Petrović za naš portal.
Pozivnice za učešće upućene su na adrese univerzitetskih profesora sa najuglednijih univerziteta Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Španije, više zemalja Latinske Amerike… Jedna je stigla i na Bojaninu adresu.
– Od ponuđenih tema izabrala sam Meksičku revoluciju u romanu „Kao voda za čokoladu“ Laure Eskivel. Između ostalog, jer roman predstavlja kritiku tradicionalnog društva kroz priču o neostvarivoj ljubavi, ispripovedanoj iz kuhinje u kojoj se pripremaju tradicionalni meksički specijaliteti čiji ukus i aroma utiču na emocije i postupke svih likova. Radnja je smeštena u ruralno područje na severu Meksika, koji je za vreme revolucije (1910-1920) bio prostorni domen Panča Vilje i njegovih gerilaca. Autorka kroz osnovnu priču ukazuje na uticaj oružane borbe na život običnog čoveka: pljačke, silovanja, bahatost vojnika… Ukazuje i na ulogu žene u Meksičkoj revoluciji. Time razbija stereotipe koje je nametnulo tadašnje društvo – objašnjava naša sagovornica.
Najveći međunarodni virtuelni projekat u domenu hispanistike
Pozivom da učestvuje u projektu, Bojana je, kako kaže, bila istinski počastvovana.
– Koliko znam, projekat Redli koledža je najveći međunarodni virtuelni projekat koji je ikada organizovan u domenu hispanistike. On predstavlja veliki doprinos đacima, studentima i profesorima koji uče i podučavaju hispanske književnosti i kulture širom sveta. Kao jedini predavač iz našeg regiona, imala sam priliku da trajno prenesem svoje znanje. Ponosna sam i zbog činjenice da sam to uradila kao predavač Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu – ističe dr Bojana Kovačević Petrović.
Iz nastavno-naučne perspektive, pandemija je celom svetu pružila priliku da se ujedini u zajedničkim temama i aktivnostima. Zahvaljujući ovim okolnostima, u proteklih šest meseci Bojana je učestvovala na desetinama seminara i foruma. Održala je niz predavanja i radionica širom sveta. Na Haverijanskom univerzitetu u Bogoti (Kolumbija) u avgustu je govorila o latinoameričkim piscima – prevodiocima.
Na Univerzitetu u Verakrusu (Meksiko) i u Udruženju književnih i stručnih prevodilaca Meksika održala je u oktobru predavanja po pozivu o recepciji dela Karlosa Fuentesa u Jugoslaviji i Srbiji i o prevođenju dramskih tekstova. U novembru je u dva navrata učestvovala u aktivnostima Centra za društvene studije Latinske Amerike u Ekvadoru.
Vrhunac ovih događaja bio je vebinar Redli Koledža u Oksfordu, koji je objedinio stotinu stručnjaka iz celog sveta.
– Osim što bi bilo nemoguće fizički okupiti toliki broj predavača u okviru jednog projekta, oksfordski koledž je svoja predavanja snimio i plasirao školama i univerzitetima na svim kontinentima – ističe Bojana.
Niz planova za naredna tri meseca
Rapidna digitalizacija donela je mnogo dobrog.
– Omogućila nam je i da razvijemo novoosnovani Iberoamerički centar Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Naime, u protekla tri meseca ostvarili smo deset izuzetno posećenih onlajn aktivnosti. U njih je bilo uključeno više od 400 učesnika. U pitanju su radionice o prevođenju i o pisanju naučnih radova, kao i predavanja dr Dejana Mihailovića sa Tehnološkog univerziteta u Montereju (Meksiko) i pisca i prevodioca Branka Anđića. Organizovana je i radionica o meksičkom Danu mrtvih – navodi naša sagovornica.
Upriličeno je i književno veče posvećeno urugvajskom piscu Mariju Benedetiju. U njemu je učestovalo 15 studenata koji su preveli njegove priče. Takođe, organizovan je program sa argentinskim univerzitetom Tres de Febrero, s kojim je na nivou Univerziteta u Novom Sadu sklopljen sporazum o saradnji. To je učinjeno zahvaljujući piscu Giljermu Martinesu koji je u dva navrata bio gost, na Filozofskom fakultetu i na ProseFestu.
Budući da je ceo naučni svet prešao u potpunosti na internet aktivnosti, postoji niz planova za naredna tri meseca.
– Najambiciozniji su vezani za najveću svetsku mrežu koja istražuje Latinsku Ameriku i Karibe, CLACSO, budući da je Iberoamerički centar FFUNS krajem oktobra 2020. postao njen član – naglašava dr Bojana Kovačević Petrović.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.