Češljevi za brenovanje kose deo su zbirke Etnološkog odeljenja muzeja
Češljevi za brenovanje kose deo su zbirke Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin. Oni su svedočanstvo revolucije u ženskoj frizuri koja se javlja posle Prvog svetskog rata. Era u kojoj je duga kosa bila neophodan deo ženstvenosti tada je završena. „Žene su počele da nose kraću kosu, dužine do ušnih školjki, što je […]
Podeli vest:
Češljevi za brenovanje kose deo su zbirke Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin.
Oni su svedočanstvo revolucije u ženskoj frizuri koja se javlja posle Prvog svetskog rata. Era u kojoj je duga kosa bila neophodan deo ženstvenosti tada je završena.
„Žene su počele da nose kraću kosu, dužine do ušnih školjki, što je predstavljalo pravu inovaciju. Ukoliko žena nije želela da skrati svoju kosu, pravila je niske punđe sa nekoliko kovrdža koje su ostavljale sličan utisak kao i kratka, kovrdžama specifično oblikovana kosa. Korišćeni su češljevi za brenovanje kose – češalj je zagrevan na žaru a potom su njim hvatani pramenovi kose. Na taj način kosa je dobijala valovit izgled“, kažu u Narodnom muzeju Zrenjanin.
Podeli vest:
