Aleksandra Đukić: Zrenjanin ima mnogobrojne otvorene javne prostore

Dr Aleksandra Đukić, rođena Berbakov, redovna je profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Njeno profesionalno angažovanje usmereno je na urbanističko projektovanje i planiranje, urbanu morfologiju i urbanu obnovu.

Prošle godine je iz štampe izašla njena publikacija pod nazivom „Oblikovanje javnih prostora“ koja je i udžbenik iz uže naučne oblasti Urbanizam.

Ko je publikaciju imao u rukama, mogao je da primeti da je ovoj Zrenjaninki rodni grad i dalje inspiracija. I još jedna zanimljivost. Publikacija je, između ostalog, ilustrovana radovima učenika Osnovne škole „Sonja Marinković“ i akademske slikarke iz Zrenjanina Valentine Vencel.

Sve to je bila inspiracija i portalu zrenjaninski.com za razgovor sa Aleksandrom.

PROČITAJTE JOŠ: Ni tri godine posle preuzimanja kuća Slavka Županskog nije rekonstruisana

Zašto je otvoreni javni prostor u fokusu Vašeg istraživanja?

Radoznalost je u osnovi svakog istraživanja, odnosno želja da saznam kako se živelo nekada u gradovima, kako se danas živi i kako se koriste otvoreni gradski prostori na različitim meridijanima. Tu je i otvaranje novih vizura ka ovim prostorima u budućnosti. Kako će ih koristiti i kakav značaj će imati za buduće generacije? Da li će se izgubiti njihov fizički okvir insistiranjem na virtuelnim prostorima ili će opstati uprkos mnogim izazovima koji nas očekuju u budućnosti, poput klimatskih promena, prenaseljenosti, promenama ritma u svakodnevnom životu?

U potrazi za odgovorima na ova i mnoga druga pitanja pročitala sam mnogo knjiga koje su se direktno ili posredno bavile ovim problemima. To nisu bile samo naučne publikacije iz oblasti arhitekture i urbanizma, već i one iz drugih srodnih oblasti, kao i nezaobilazna beletristika, putopisi i naučna fantastika koja me uvek prati na putovanjima.

Otvoreni javni gradski prostori su mesta koja oslikavaju kulturu jednog naroda. Boraveći na njima možemo dosta da saznamo o istoriji grada i stanovništvu koje je tu nekada živelo kao i o kulturološkim obrascima, idealima i prioritetima današnjeg stanovništva. Putovanja po svetu, od Norveške do Južne Afrike i od Japana do Zapadne obale SAD-a, otkrivanje novih gradova i mesta, upoznavanje sa različitim kulturama, običajima, istorijom, hranom, čini nas bogatijim za nova iskustva i saznanja. Omogućava nam da zavolimo jedinstvene gradove i kulture širom naše planete. Takođe, da shvatimo osobenost i uverimo se u lepotu i jedinstvenost naših gradova.

Zašto je javni prostor važan za grad i njegove građane?

Otvoreni javni gradski prostori su značajni u kontekstu socijalnog identiteta i društvenih praksi. Prema Lukinbilu to su mesta gde posmatramo druge i gde želimo da budemo viđeni. „Dok posmatramo, mi osvajamo svet, a dok nas posmatraju mi dobijamo svoje mesto u svetu“. Ulice su i mesto izbora. Boravimo u njima da bismo doživeli nešto lepo i da bismo ostvarili socijalne kontakte sa drugima. Ljudi se na ulici sreću, ali mogu i da izbegavaju jedni druge. Mogu da se izdvoje i iz prikrajka osmatraju prolaznike.

Takođe, otvoreni javni gradski prostor je i mesto na kojem dokazujemo da smo građani nekog grada i da pripadamo određenoj grupi. Različite kulture i narodi su ostavili materijalne i nematerijalne zapise u otvorene javne prostore. Istražujući stare mape, bakroreze, razglednice i fotografije ulica i trgova možemo pratiti njihovu transformaciju kroz vreme. Ne samo kroz promenu fizičkih karakteristika (oblik, veličina, volumen i stilska obeležja objekata po obodu, ritam, materijalizacija partera), već i promenu načina kretanja (vrste saobraćaja), do modnih trendova, načina korišćenja i oblika ponašanja u otvorenim javnim prostorima.

Pešačke ulice sve više liče jedna na drugu

U eri globalizacije, promenama kulturoloških obrazaca, ovi prostori se prilagođavaju globalnim trendovima. Danas pešačke ulice u evropskim gradovima sve više liče jedna na drugu. U njima se nalaze isti robni lanci, slični restorani i kafei, sličan ulični mobilijar, zelenilo, svetlosni efekti. Digitalizacija otvorenih javnih prostora je sa jedne strane omogućila svim korisnicima i stanovnicima da imaju uvid u različite informacije o njima. S druge strane, korišćenjem aplikacija na našim pametnim telefonima, proširene stvarnosti ili virtuelne realnosti, više pažnje posvećujemo virtuelnom prikazu stvarnosti nego ljudima pored nas i arhitekturi koja nas okružuje.

Izuzetno je važno da otvoreni javni prostori budu lepo uređeni i pažljivo održavani. Građani se poistovećuju sa otvorenim javnim prostorima u svom gradu. Oni su odraz identiteta mesta u kome žive. Istovremeno se i ponose lepo uređenim i održavanim javnim prostorima. Grafiti po fasadama, oštećeni mobilijar, polomljeno popločavanje i otpad na ulici, doprinose da se korisnici prostora osećaju manje vrednim i manje bezbednim.

Pišete o glavnoj ulici. Zašto je ona važna?

Glavna gradska ulica i glavni gradski trg su osnovni konstitutivni elementi grada koji najčešće datiraju iz vremena njihovog nastanka. U gradu srednje veličine, ocrtavaju kulturnu, istorijsku i lokalnu jedinstvenost njegovih stanovnika. One su epicentar okupljanja građana i glavni elementi njegovog identiteta. Najčešće se duž glavne ulice ili po obodu glavnog gradskog trga nalaze najlepši, reprezentativni objekti. Centralni i komercijalni sadržaji u objektima određuju karakter ovih prostora, a najčešće dominantan pešački saobraćaj unosi osećaj „proširenog dnevnog boravka“ za stanovnike.

Glavna gradska ulica i glavni gradski trg su imali raznovrsne namene koje su se tokom vremena često menjale i usložnjavale. Sve to najčešće u zavisnosti od transformacije društveno-političke organizovanosti društva. Trgovi vojvođanskih gradova su u 19. veku bili otvorene tržnice, a između dva svetska rata najčešće parkovske površine. Posle Drugog svetskog rata su transformisani u velike parkinge.

I odnos stručnjaka prema glavnoj gradskoj ulici se menjao tokom vremena. Išao je od potpune negacije posle Drugog svetskog rata i predloga radikalne rekonstrukcije, do zaštite njene ambijentalne vrednosti dvadeset godina kasnije, kao i od dominantne saobraćajne funkcije (kroz glavnu ulicu u Zrenjaninu je prolazio i voz), do isključivo pešačkog saobraćaja. Međutim, u svim kulturama i u različitim vremenskim epohama, ovi glavni gradski elementi uvek su predstavljali simbol grada. To su mesta koja su oslikavala kulturološke obrasce življenja, tehnološka dostignuća i politička uverenja, prostor na kojem su se stanovnici predstavljali poseticima drugih gradova i sredina.

Dosta prostora u svojoj publikaciji dali ste Zrenjaninu, njegovim ulicama i trgovima.

Zrenjanin ima mnogobrojne otvorene javne prostore. Oni se razlikuju po značaju, razmeri, odnosu prema prirodi, načinu korišćenja, dinamici kretanja i oblikovanju. Trasa glavne ulice datira iz perioda geneze grada i vodila je ka utvrđenju, za koje se pretpostavlja da se nalazilo na mestu današnjeg objekta gradske opštine.

Za glavni gradski trg se pretpostavlja da se nalazio van utvrđenja. Dok je glavna ulica u 19. veku ukrašena dvostrukim drvoredom predstavljala mesto za šetnju, korzo, kupovinu u prodavnicama, oslikavajući na taj način dinamičnu strukturu, trg je imao stacionarni karakter – pijace, okupljanja ispred crkve, a sredinom 20. veka parkinga, druženja na terasi kafića.

Svako vreme je utiskivalo neke promene u ove prostore i ostavljalo svoje pečate. A građani su vrlo često bivali nezadovoljni promenama. I poslednja transformacija ovih gradskih elemenata je prouzrokovala mnogobrojne polemike među građanima. I glavni trg i glavna ulica su izgubili deo svog identiteta, a samim tim i značenja kod građana.

Zrenjanin je bogat rečnom obalom koja nije dovoljno iskorišćena

„Moderni“ internacionalni elementi oblikovanja partera, uličnog mobilijara, izloga prodavnica, kao i uništavanje visokog rastinja učinili su da se korisnici ne osećaju ugodno u ovim prostorima. Ne postoje adekvatni sadržaji koji bi ih animirali i zadržali, kao ni mesta za socijalizaciju.

S druge strane, Zrenjanin je bogat rečnom obalom koja nije dovoljno iskorišćena za odmor i rekreaciju. Begej je u prošlosti prouzrokovao česte poplave čak i kada je izvršena regulacija. Zato se grad nije spuštao na reku, već se povlačio i ograđivao. U prošlom veku pre rekonstrukcije priobalja i realizacije plana „Jezero“ meandri su bili ispunjeni smrdljivim i zatrovanim blatom.

Danas je to jedan od najznačajnijih potencijala grada, još uvek nedovoljno iskorišćen, iako su napravljeni veliki koraci ka rešavanju problema priobalja i njegovom aktiviranju.

Važan deo Vašeg života i rada su putovanja. Kako su putovanja uticala na Vas i Vaš rad u struci?

Za sebe mogu opravdano da tvrdim da sam pasionirani „putoholik“ koji je obišao sve evropske države i većinu njegovih gradova. Profesionalna putovanja su me odvela i na druge kontinente u daleke zemlje, Japan, Hong Kong, Tajland, Južnu Afriku, ali i na Bliski Istok i u Severnu i Centralnu Ameriku. Putovanja nam otvaraju vidike, uče nas kako da zavolimo ljude i prihvatimo različitosti. Na putovanjima stičemo prijatelje, a vraćamo se sa novim iskustvima, slikama, mirisima, ukusima i drugačijim pogledima na svet oko sebe.

U fokusu mog interesovanja uvek su bili gradski trgovi i glavne ulice. Uprkos različitosti u smislu načina korišćenja, vrednosti i drugačijim kulturološkim obrascima, životnost, vibrantnost i bezbednost su najvažnije vrednosti otvorenih javnih prostora. Da bi se obezbedila kritična koncentracija korisnika u javnom prostoru neophodno je obezbediti određeni nivo komfora, protočnosti i čitljivosti.

Korisnici treba da se osećaju ugodno i zaštićeno, da lako pronalaze i pristupaju javnim prostorima. S druge strane, otvoreni javni prostori treba da poseduju određene estetske kvalitete. U njima vladaju isti principi komponovanja kao u bilo kojoj drugoj grani umetnosti, ali imaju i onu upotrebnu vrednost što ih čini kompleksnijim tvorevinama.

Trgovi koji oplemenjuju grad i život njihovih stanovnika

U mnogim poznatim bajkovitim gradovima možemo pronaći manje uspešne ili neuspešne otvorene javne prostore, dok u nekim manje poznatim gradovima možemo otkriti otvorene prostore visokih kvaliteta i estetskih vrednosti. Novi trg Forum u Barseloni, kao i nagrađivani trg sa „betonskim pečurkama“ u Kordobi su primeri nagrađivanih arhitektonskih rešenja neuspešnih nakon realizacije usled zanemarivanja kvaliteta poput komfora, sadržaja, umrežavanja sa drugim prostorima.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

U manjim gradovima poput Briža, Amersforta, Manarole ili Vernace u Činkve Tere, Sevilje i Malage, nalaze se mnogobrojni gradski trgovi, povezani u logičnu i čitljivu celinu, slični ali i jedinstveni koji oplemenjuju grad i život njihovih stanovnika – kaže za portal zrenjaninski.com Aleksandra Đukić.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.