NEMOĆ SUDOVA DA NAPLATE ALIMENTACIJU: Nesavesni očevi se naprasno transformišu u žrtve

ZRENJANIN – U Srbiji je danas teško da se ostvari pravo deteta na alimentaciju, pogotovo ako roditelj, koji je sudskom presudom obavezan da plaća alimentaciju, nije u takozvanom sistemu, tvrdi nekoliko naših sagovornica koje su se suočile sa ovim ozbiljnim problemom.

Po njima, to znači da je nemoguće naterati nekoga da plaća alimentaciju ako neće, iako je to zakonska obaveza, pošto država nema snage, i nema, ili ne želi, da uspostavi mehanizme da sprovede svoje zakone.

– Podnela sam, preko advokata, tužbu protiv bivšeg supruga za neplaćanje alimentacije još novembra prošle godine i do sada se ništa nije ni pomaklo – priča jedna od naših sagovornica. – Pošto je neplaćanje izdržavanja deteta prema našim zakonima krivično delo, Osnovno tužilaštvo je po službenoj dužnosti preuzelo slučaj, ali do današnjeg dana nisu uspeli da uruče poziv bivšem suprugu kako bi se izjasnio, pošto ne mogu da ga pronađu. Čak i ukoliko ga pronađu, bojim se da dete nikada neće dobiti pare, pošto nema od čega da se naplati. Nije u stalnom radnom odnosu, tako da ga nema ni u sistemu PIO, stan i automobil se ne vode na njega, što znači da ga nigde nema. Prema rečima advokata, jedino mu se može suditi u odsustvu i osuditi, tačnije može se osuditi da isplati dugovanje ili se može osuditi na kaznu zatvora. I koja je svrha toga? Njega ne mogu da pronađu, dete nikada neće dobiti pare koje mu pripadaju, a država odradila svoje. Tipičan primer kako na važnim stvarima država ne funkcioniše, a svi samo govore kako rade u najboljem interesu deteta.

Ovo je ispovest jedne od žena  koja je prinuđena da kao samohrana majka podiže dete, iako drugi roditelj ima zakonski utvrđenu obavezu, koju ni ne pomišlja da ispuni.

A šta kaže statistika, na primeru Osnovnog suda u Zrenjaninu, govori  predsednik Osnovnog suda Zlatoje Ankić.

– Osnovnom sudu u Zrenjaninu tokom 2014. godine podneta je 141 tužba radi obaveze doprinosa dečjeg izdržavanja, u 2015. 240 predmeta je završeno, a do 1. jula 2016. 152 predmeta su rešena po tom osnovu – navodi Ankić.

To su brojke koje se odnose na podnete tužbe radi utvrđivanja obaveze alimentacije, a evo kako stoje stvari kod slučajeva koji su već u fazi prinudnog izvršenja.

Broj pokrenutih postupaka prinudnog izvršenja radi naplate doprinosa dečjeg izdržavanja u 2014. godini je bilo ukupno 72, a rešen je 61 predmet, ostalo je nerešeno 11 predmeta. U 2015. pokrenut je 61 predmet prinudnog izvršenja, rešeno su 52 predmeta, ostalo je nerešeno devet predmeta, a do 1. jula 2016. godine podneto je 26 predloga radi prinudnog izvršenja po ovom osnovu, rešeno je 11 a ostalo je nerešeno 15.

Šta je tendencija koja se uočava na području koje pokriva zrenjaninski sud.

– Uglavnom vidimo da postoji veći broj tužbi radi doprinosa dečjeg izdržavanja, iz godine u godinu. Ali raduje podatak da broj predmeta po tim tužbama, prinudnog izvršenja, se smanjuje – ističe Ankić.

To znači da sve veći broj roditelja, bar na području nadležnosti zrenjaninskog suda, prihvata svoju obavezu, nakon što je sud utvrdi, i ne izlaže se riziku da mu izvršitelji zakucaju na vrata.

Predsednik zrenjaninskog Osnovnog suda naglašava i da gotovo nema predmeta gde nije naplaćen makar jedan deo iznosa. On je uvidom u devet predmeta koji se vode kao nerešeni, utvrdio da je nešto tu ipak naplaćeno, ali nije u celosti. Nijedan neizvršeni predmet nije nula, tvrdi Ankić.

Šta je do sada bila najozbiljnija kočnica za naplatu alimentacije, u slučaju kada jedan roditelj izbegava obavezu. To je činjenica, da je namirenje po pravilu pokušavano kroz pokretne stvari u posedu dužnika. Tu nije pomagalo ni to što naplata alimentacije ima prvenstvo u odnosu na sve ostale obaveze dužnika, jer su oni nesavesni po pravilu svu imovinu prenosili na druga lica. Obično u posedu nisu imali ni automobile niti druge pokretne, a kamoli nepokretne stvari, čijom plenidbom i prodajom bi se mogla namiriti obaveza. Česti su i prigovori da Centri za socijalni rad, koji imaju i zakonska ovlašćenja da prate razvoj situacije posle donošenja sudske presude, kroz takozvani korektivni nadzor, u većini slučajeva ne učestvuju dovoljno aktivno u tom domenu.

A na pitanje koje je najefikasnije sredstvo izvršenja, Ankić je jasan.

– Najpogodnije sredstvo izvršenja u ovim slučajevima jeste izvršenje na zaradi izvršnog dužnika. U takvim situacijama izvršni poverilac će na najbrži i najlakši način izvršiti svoja potraživanja po osnovu doprinosa dečijeg izdržavanja – objšanjava Ankić.

Problem je što oni koji izbegavaju obavezu često prihode ostvaruju „na crno“. Takođe, pretnja zatvorom zbog neplaćanja ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Majke, koje su gotovo po pravilu uskraćene za alimentaciju, izbegavaju podnošenje krivične tužbe jer je efekat suprotan – nesavesni otac naprasno se transformiše u žrtvu, a dobija i alibi, jer,eto, plaćao bi on detetu izdržavanje, ali ga je detetova „bezdušna“ majka oterala na robiju, pa ne može.

Ono što može doneti bitnu promenu je da sprovođenje sudskih presuda u pogledu alimentacija, od polovine ove godine spada u nadležnost javnih izvršitelja. Oni su već pokazali u praksi da im je bolećivost prema svim obveznicima strana osobina, pa je verovatno da će i to biti jedan od faktora za povećanu efikasnost u namirenju alimentacije. Značajan bi bio i tvrđi nastup Centara za socijalni rad u periodu nakon donošenja presude za izdržavanje, kao i strože postupanje apelacionih sudova, koji sada gotovo po pravilu ublažavaju prvostepene presude protiv obveznika.

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Mreža 21“, koji finansira Evropska unija, a koji sprovodi Radio 021, u saradnji sa portalom zrenjaninski.com.