LOPOVLUCI KOJI OSTAVLJAJU BEZ TEKSTA: Sveštenik bacio kletvu na kradljivca krsta!

Složiće se svi da je doprinos Mihajla Pupina svetskoj nauci nemerljiv. Ali, koliko glava čuvenog naučnika i pronalazača košta na tržištu sekundarnih sirovina? Nekoliko „crvendaća“?

Na koliko god bila procenjena, izgleda da je ta cifra dovoljna da zrenjaninski huligani i lopovi ukradu bistu velikana, postavljenu ispred Tehničkog fakulteta, koji i nosi ime Mihajla Pupina. Ogoljen postament svojevremeno je ostao kao svedočanstvo da nekima među nama ništa nije sveto i da su, ne bi li bronzu ili kakav drugi vredan materijal „utopili“ kod otkupljivača sekundarnih sirovina, spremni na sve. Čak i da se uhvate za glavu. Tuđu, doduše. A drugi, društveno osvešćeni, kad vide takav prizor, hvataju se za svoju.

Nažalost, nestanak biste Mihajla Pupina nije jedinstven slučaj. Vandali ne prezaju ni od čega da bi došli do novca, pa im je već odavno ustaljena praksa da uništavaju spomenike i biste posvećene slavnim precima. Ostavljajući za sobom ružnu sliku o društvu u celini, koje ne brine za svoje velikane, kradljivci robu prisvojenu na nečastan način brzo preprodaju u staro gvožđe kako joj se ne bi ušlo u trag. Na njihovom udaru često su se našle biste znamenitih ljudi u Aleji velikana, u Karađorđevom parku. Stradao je svojevremeno i postament posvećen narodnom heroju Stevici Jovanoviću koji se nalazio u Čokligetu, iliti Parku poljubaca, na obali Begeja. Ime je park dobio po tome što je noću retko bivao osvetljen, pa su se u njemu okupljali ljubavni parovi. Zaljubljene poglede sada su zamenile lepljive ruke lopova.

Uz razvoj biznisa vezanog za krađu i prodaju sekundarnih sirovina, nije postalo uobičajeno samo to da kradljivci odnose bronzane biste velikana, već i da skidaju poklopce sa šahtova, obijaju trafo stanice odakle uzimaju provodnike i druge bakarne predmete, ali i da provaljuju u kontejnere za PET ambalažu i odnose plastične flaše! Prenerazila je svojevremeno vest koja je stigla iz Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“ da je od ukupnog broja kontejnera za tu vrstu ambalaže, čak polovina delimično oštećena, i to zato što ih lopovi obijaju i kradu vreće sa prikupljenim bocama. U ovom preduzeću istakli su da zatiču odvaljene šarke i katance i da je to sve učestalija pojava u gradu.

U anale zrenjaninskog lopovluka upisali su se i sve drskiji kradljivci bakra koji robu „nabavljaju“ u trafo stanicama. Onomad su bez struje ostavili najuži centar grada, ali i okolna sela, jer su provalili u stanicu „Zrenjanin 1“, na Lazarevačkom putu, odakle su ukrali provodnike i druge materijale od bakra. Sličan događaj desio se pre nekoliko godina i u Žitištu kada su kradljivci smogli hrabrosti da odseku električne kablove sa dalekovoda, i to dok su bili pod naponom. Nisu uspeli da ih odnesu, mada im je pošlo za rukom da čitavu varoš ostave oko sat vremena bez struje!

A, posebna priča su nestanci „ležećih policajaca“ na lokalnim drumovima i „čerupanje“ sistema vrelovoda. Cela država je pre nekoliko godina brujala o izjavi jednog profesora istorije i tadašnjeg člana Opštinskog veća u Zrenjaninu da se kradu prinudni usporivači brzine, izrađeni od gume, i da se od njih prave đonovi za opanke. Prvobitno se mislilo, obrazložio je on tada, da je nestanak „ležećih policajaca“ posledica kamiona koji ih uništavaju, ali je kasnije dobio nezvaničnu informaciju da ih pojedini ljudi bukvalno odšrafe, što se uradi lako i brzo, pa ih zatim koriste za izradu opanaka. Neke je ovo šokiralo, druge nateralo na smeh pošto su smatrali da su u pitanju obične besmislice. Jer, ko još u gradu na Begeju pravi opanke?!

Nimalo smešno, ali svakako šokantno bilo je saznanje da su ilegalni trgovci sekundarnih sirovina, odnosno otpadnog materijala – gvožđa, bakra, bronze, koji su zarad novca spremni da prekorače granicu zakona, „demontirali“ vrelovod u južnom delu grada. Ovaj sistem, inače, sa približno 40 kilometara čeličnih cevi, ogromnom količinom gvožđa i skupim aluminijumskim limom, spaja novu „Termoelektranu – Toplanu“ (TE – TO) sa nekoliko ovdašnjih fabrika. Davno izgrađeni vrelovod ubrzo se pokazao kao promašena investicija, pa skoro da i nije bio u funkciji. Ipak, iskoristili su ga sakupljači i preprodavci sekundarnih sirovina. U nastojanju da skinu aluminijumski lim, omotač cevi i termoizolacioni materijal, nedavno su nezvani ušli i u sam krug TE-TO. Slika posle njihove „akcije“ izgledala je ovako – termoizolacija, ter papir i komadi staklene vune bili su rasuti na sve strane, a ogoljene cevi polako je nagrizala rđa.

Banatskim lopovima ni bogomolje nisu svete. Da je drugačije ne bi ukrali osveštani krst, podignut na placu predviđenom za izgradnju crkve Vaznesenja Hristovog u najmnogoljudnijem zrenjaninskom naselju Bagljaš, na kom je stajao dve godine. Sveštenik Srpske pravoslavne crkve nije bio nimalo blagonaklon prema ovom slučaju. Naprotiv, čak je zapretio počiniocu krivičnog dela da će ga stići nesreća u familiji!

– Neko, nije mi jasno zbog čega, krst je iščupao i odneo. Ne znam zaista čemu će mu služiti, jer samom tom krađom sam sebe je osudio. Neće imati blagostanja, čak neće imati poroda ni roda, dok taj krst ne vrati. Naneo je veliko zlo sebi i svojim potomcima. Zato molimo sve one koji znaju, koji su čuli nešto i videli, da nam jave informacije, da bismo došli do tog čoveka i na neki način mu pomogli – nije se sveštenik libio da kaže oštre reči.

Javnost je bila sablažnjena i aprila 2006. godine. Dok su meštani sela Neuzina, u opštini Sečanj, bili angažovani u odbrani od katastrofalnih poplava na bedemima reke Tamiš, iz pravoslavne crkve je ukradeno više vrednih predmeta. Pod okriljem noći, nezvani gosti su odneli sliku Raspeća Hristovog iz 1857. godine, celivajuću ikona Svetog Nikole, rad jereja Silaškog, ikonu Presvete Bogorodice, jedan pozlaćeni i jedan srebrni krst, putir, više čiraka, kadionicu ukrašenu rubinima, porculansku vazu i dva trebnika.