Županijski park na udaru ljudi, ali i klimatskih promena

Županijski park, odnosno Gradska bašta, kako ovaj prostor zove većina Zrenjaninaca, u relativno je lošem stanju. Većina drveća je na svom biološkom kraju, a neuređena kanalizacija čini svoje. I klimatske promene udarile su pečat na baštu koja je stara više od jednog veka.

Nakon odlaska u penziju poslednje baštovanke stare garde, Mariške Štajer, o Županijskom parku vodilo se mnogo manje računa nego što on zaslužuje. Zato se u narednih pet godina, na koliko je oročen plan, mora uložiti mnogo više napora, pa i sredstava, kako bi se ovo zaštićeno prirodno dobro, staro više od jednog veka, ostavilo i budućim generacijama.

Ovako bi mogla da glasi suština Plana upravljanja spomenicima prirode, u koje spada i Županijski park, od 2019. do 2023. godine.

Plan su sačinili stručnjaci iz Javne ustanove „Rezervati prirode“, koja je upravljač Županijskim parkom. Park je, inače, proglašen zaštićenim prirodnim dobrom III kategorije 2005. godine.

Na devastaciji Županijskog parka jednakim intenzitetom radili su priroda i čovek. Zagađenje vazduha, kisele kiše, buka, elementi su koji utiču na loše stanje popularne Gradske bašte.

Zbog loše primarne kanalizacione mreže, vodeni talog ne odvodi se adekvatno. Mobilijar je u velikoj meri oštećen.

Stara stabla nisu zamenjivana

Različite vlasti neadekvatno su intervenisale u Gradskoj bašti: asfaltirale, betonirale, nisu vodile računa o zameni propale dendoflore, dozvolile su ulazak vozila u baštu i parkiranje…

Šestougaoni paviljon (saletla) korodirao je i tone. Stara stabla nisu zamenjivana, bolesni delovi nisu sanirani ili odstranjeni, pa grane prave velike probleme i opasnost su za bezbednost posetilaca, naročito zimi, pod snegom.

Sve ovo našlo se u planu „Rezervata prirode“, kao ono što bi se u narednih pet godina moralo rešiti.

Prema planu, godišnji budžet neophodan za adekvatno upravljanje Županijskim parkom je nešto više od tri miliona dinara.

Najveća pojednična stavka svake godine u budžetu je izrada potrebne projektno –tehničke dokumentacije za obnovu parka, 1,5 milion dinara. Onda sledi pola miliona dinara za promotivno edukativni materijal, pa ostali troškovi.