ZRENJANINCI NISU SPREMNI DA POD IMENOM I PREZIMENOM TRAŽE NEČIJU ODGOVORNOST

Šta se dešava kada se građani žale na rad lokalnih organa vlasti i da li neko snosi posledice zbog nerada ili lošeg rada u javnoj upravi?

Grad Zrenjanin je u domenu rada lokalne samouprave, u mnogim segmentima prednjačio i bio među pionirima. I kada je otvaran objedinjeni gradski uslužni centar za izdavanje raznih dokumenata i dozvola, i kancelarija za brze odgovore, i jedna od prvih u Srbiji kancelarija ombudsmana odnosno zaštitnika građana… Ipak, građani i dalje, doduše u manjoj meri, imaju primedbe na rad lokalnih organa vlasti.

Na pitanje, ima li mnogo pritužbi građana na rad gradske uprave i javnih preduzeća, zaštitnica građana u Zrenjaninu Ana Kovački odgovara pozitivno i ističe da je kod građana i dalje nepoznanica institucija ombudsmana koja postoji već desetak godina. Zbog toga se često javljaju i za slučajeve u kojima ombudsman nema nadležnost.

– U prethodnoj godini bilo je oko 600 obraćanja. Mi sve evidentiramo kroz pismene predstavke, tamo gde smo nadležni pokrećemo odgovarajući postupak protiv organa uprave ili javnih preduzeća i ustanova. Ono što je uočljivo je da je manji broj primedbi na ustanove kulture, obrazovanja i tako dalje, a veći broj na javna preduzeća i samu gradsku upravu. Od javnih preduzeća najveći broj predstavki koji smo imali se odnosi na gradsku toplanu – kaže Kovački.

U slučajevima gde je na meti bila gradska uprava, najčešće žalbe idu na račun raznih inspekcija. Kako kaže Kovački, dobro je da se urgencije zaštitnika građana uvažavaju.

– Što se tiče postupanja prema organima gradske uprave, to se uglavnom odnosi na probleme inspekcija, građani su se žalili da li predmeti nisu rešavani, kako su smatrali dovoljno brzo, pa smo podnosili inicijativu za bržim rešavanjem predmeta, za poštovanjem pravila dobre uprave i pravila upravnog postupka, gde je potrebno rešenje u roku od 30 dana, i davali preporuke. I ono što je jako dobro je da su organi uprave nakon toga postupali po preporukama zaštitnika građana i izvršavali te zahteve – navodi ona.

Ipak, postavlja se pitanje šta je sa građanima u manjim sredinama, gde nema zaštitnika građana. U srednjem Banatu, samo u Zrenjaninu i Žitištu imaju ombudsmane, dok je za opštine Novi Bečej, Sečanj i Novu Crnju to još uvek samo pusta želja.

Jedan od organa u Zrenjaninu, koji je često predmet kritika građana, je komunalna policija, kojoj se svašta zamera, i ono za šta je nadležna i za šta nije. Na meti su, najčešće na društvenim mrežama, kritikuju ih za nerad, a kada krenu neku akciju, kao što je na primer uklanjanje pasa lutalica sa ulica, digne se čitav odijum protiv njih. Ako ne kažnjavaju, nije dobro, ako kažnjavaju još gore.

Načelnik komunalne policije u Zrenjaninu Igor Virijević tvrdi da nema nijedne pisane prijave protiv njegove službe, što pokazuje i da žitelji grada na Begeju nisu spremni da pod imenom i prezimenom traže nečiju odgovornost kada nisu zadovoljni njegovim postupanjem, već to radije čine skrivajući identitet.

– Imamo određeni broj primedbi na naš rad. Te primedbe nekad su opravdane, nekad nisu. Pre svega, ljudi ne poznaju dovoljno rad komunalne policije i plan je da se u narednim godinama radi na edukaciji, tačnije da se radi sa najmlađom populacijom i da se u školama populariše naš rad – navodi Virijević.

U Zrenjaninu je poslednjih godina mnogo toga učinjeno u domenu usluga građanima, pa je pritužbi manje. Odavno je na najmoderniji način uspostavljena takozvana kancelarija 53, gde građani mogu da podnesu pismene predstavke, ili podignu dokumenta čak i u popodnevnim časovima, a nema protekcije niti ulaska preko reda. Tu je i kancelarija za brze odgovore i odgovore po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Uz sve to oformljena je i posebna skupštinska komisija, koja se po potrebi sastaje i razmatra predstavke i žalbe građana, kaže načelnica Gradske uprave Grada Zrenjanina Jasmina Malinić. Na samom ulazu u Gradsku kuću je i kancelarija u kojoj radi lice posebno zaduženo za predstavke i žalbe građana. Ipak, primetno je da nisu zabeleženi slučajevi sankcionisanja nekog iz organa uprave, a kamoli funkcionera, zbog pritužbi građana.

– Bilo je žalbi na rad organa, ali nije moglo da se podvede pod disciplinsku odgovornost, pod neku povredu radne obaveze – tvrdi Malinić.

Zbog toga oni najuporniji pravdu potraže u sudu. Jedan od takvih građana je Zrenjaninac B.S. koji je zbog, kako tvrdi, nelegalnog rada pojedinaca iz Gradske uprave pretrpeo ozbiljnu materijalnu štetu, o čemu ima pun džak papira i dokaza.

On se, najpre, u više navrata pismeno i usmeno obratio Gradskoj upravi, a kako nije uspeo da istera pravdu, presavio je tabak i tužio Grad Zrenjanin, ali i jednog bivšeg gradonačelnika. Ni tu, međutim, nije mnogo postigao, jer se postupak razvlači. Ubeđen je da je na delu narodna poslovica „vrana vrani oči ne vadi“.

– Niko iz vlasti ne može da odgovara, ni po funkciji ni sudski, ni ako je u pitanju samo puko nezadovoljstvo građana njegovim radom ili je konkretno povređen interes građanina pojedinca ili grupe građana. Nadrljaće samo ako politički zastrani – zaključuje naš sagovornik.

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Mreža 21“, koji finansira Evropska unija, a koji sprovodi Radio 021 iz Novog Sada, u saradnji sa portalom zrenjaninski.com