Zeleni krovovi na zrenjaninski način: U svetu trend, kod nas odraz nebrige (Foto)
Zeleni krovovi su sve popularniji u modernoj arhitekturi, mada nisu velika novost. Oni potiču još iz starih vremena. Zeleni krovovi predstavljaju krovne konstrukcije koje su prekrivene biljnim slojem odnosno vegetacijom. Osim što povećavaju estetsku vrednost objekta, oni pozitivno utiču na poboljšanje globalne mikroklime u gradovima i smanjenje nivoa buke. Oni su i životni prostor za razne životinje i […]
Podeli vest:
Zeleni krovovi su sve popularniji u modernoj arhitekturi, mada nisu velika novost. Oni potiču još iz starih vremena.
Zeleni krovovi predstavljaju krovne konstrukcije koje su prekrivene biljnim slojem odnosno vegetacijom. Osim što povećavaju estetsku vrednost objekta, oni pozitivno utiču na poboljšanje globalne mikroklime u gradovima i smanjenje nivoa buke. Oni su i životni prostor za razne životinje i insekte. Ujedno pružaju i dodatni prostor za boravak u prirodi, a mogu biti i bašta za uzgajanje jestivih biljaka.
Zeleni krov je i efikasan termoizolator – zimi zadržava toplotu u objektu, a leti ga rashlađuje.
Postoje dve vrste zelenih krovova: ekstenzivni i intenzivni. Ekstenzivni zeleni krovovi jednostavni su, lagani sistemi, koje karakteriše minimalna potreba za održavanjem i upravljanjem nakon postavljanja.
Intenzivni zeleni krovovi složeniji su i teži sistemi za ozelenjavanje koji zahtevaju veće napore koje je potrebno uložiti u postavljanje, održavanje i upravljanje. To dovodi i do većih troškova u poređenju s ekstenzivnim zelenim krovovima.
Kuća porodice Munčić statički ugrožena
„Zeleni krovovi“, samo na zrenjaninski način, mogu se sresti i u našem gradu. S tim što oni nisu primeri ovakvog načina uređenja objekata, nego odraza nebrige prema graditeljskoj baštini. Jer, reč je o zapuštenim objektima, neretko sklonim padu, na čijim vrhovima se nalaze razne samonikle biljke.
PROČITAJTE JOŠ: Hrast lužnjak, star više od 300 godina, stradao u olujnom nevremenu (Foto)
Jedan od primera je i kuća porodice Munčić, u Ulici kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 40, na čijem krovu, kao što možete da vidite na fotografijama, rastu biljke. Danas se ova zgrada nalazi u veoma lošem stanju i statički je ugrožena.
Deo objekta, odnosno krajnji deo dvorišnog krila, prema zgradi bivšeg GIK „Banat“, urušio se u proleće 2013. godine.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.
Podeli vest:
U Zrenjaninu ima puno takvih primera…vlastodrsce to ne zanima…zanimaju ih iskljucivo licni interesi po cenu da se srusi ceo grad.
Istina!!