Žale se na buku i prašinu koje dolaze iz fabrike „Žitoprodukt“ (Video)

Stanovnici Tamiške, Begejskog reda, Dr Đorđa Stratimirovića i Narodne omladine, odnosno stanovnici ulica koje se nalaze u blizini zrenjaninske fabrike „Žitoprodukt“, posle peticija koje su godinama pisali nadležnima u vezi sa bukom i prašinom koje dolaze iz pogona ove kompanije, rešili su da borbu protiv zagađenja dignu na viši nivo.

– Kako naši dosadašnji pokušaji da buku i prašinu koji dopiru iz pogona „Žitoprodukta“ svedemo na, za nas, podnošljivu meru, nisu dali rezultata, organizujemo se za nešto drugačiji način borbe za naša prava. Nemoguće je živeti u prašini, koja u pojedinim danima dolazi u vidu oblaka. O buci da se i ne govori. Nepodnošljivo je zimi, kada je sve zatvoreno, a u ostalom delu godine, kada bismo i mogli, mi ne smemo da otvorimo prozore. Buka je konstantna i iritirajuća. A prašina se, posebno kad traje utovar i istovar, zavlači u kuće, ali i naša pluća – rekli su predstavnici građana iz ove četiri ulice za portal zrenjaninski.com.

„Žitoprodukt“ je u stečaju već nekoliko godina. Mlin i pekaru, odakle i dolaze buka i prašina, poslednjih osam godina u zakupu drži preduzeće „Don Don“.

„Don Don“: Držimo se zakonskih propisa

– Mi se držimo zakonskih propisa. Radimo sve što je potrebno da zadovoljimo zakonske kriterijume. Jedna od mera koju smo preduzeli je da pogon sušare, zbog prekoračenja dozvoljenih decibela, ne radi noću. Buka u toku dana je u dozvoljenim granicama. To su pokazala i merenja koja saglasno zakonskim propisima vršimo redovno, ali i merenja po prijavi građana – kaže za portal zrenjaninski.com Branko Kovačević, rukovodilac radne jedinice mlin i pekara.

Dva puta godišnje Institut za bezbednost i preventivni inžinjering radi merenje na emiterima praškastih materija. To je, naime, sva prašina koja izlazi iz pogona. Ti nalazi se dostavljaju inspekciji.

Pročitajte još: Ovde se sada nalazi ugostiteljski objekat, a znate li šta je nekada bilo

– Ukoliko neki od rezultata ne odgovara kriterijumima, nedostaci se otklanjaju, i radi se ponovno merenje. Bilo je žalbi na prašinu koja dolazi iz dela gde se vrši utovar otpadaka iz sušare, zbog pleve. Na primedbe građana reagovali smo tako što smo napravili nadstrešnicu nad delom gde se vrši utovar, na koji način je sprečeno širenje prašine. To je ono što mi možemo i to je ono što nam zakon i propisi nalažu – objašnjava Kovačević.

Dosta se ulaže u redovno održavanje pogona fabrike „Žitoprodukt“

Da li bi moglo više i bolje?

Svakako, kaže Kovačević, ali ističe da je „Don Don“ u zakupu i da ulaže dosta novca u redovno održavanje, što je i obaveza po ugovoru.

– Za vanredno, tj. investiciono održavanje, potrebna je veća saradnja sa organima koji vode stečaj.  Kako bi se mnogo više i bolje eliminisali buka i prašina, potrebno je ogromno ulaganje, za koje smo spremni, ali uz uslov da nam se to prizna kao investiciono održavanje i odbije od zakupa, što je u skladu sa ugovorom i zakonom. Organi koji vode stečaj nisu previše zainteresovani za takve predloge, a mi nemamo interesa da ulažemo u nešto što nije naše. Ostali proizvodni pogoni koji su u vlasništvu „Don Dona“ su najsavremeniji mogući. Ovde gde smo u zakupu, ne možemo vršiti ulaganja bez odluke nadležnih stečajnih organa „Žitoprodukta“, iako nam je želja da ulažemo u rad ove proizvodne jedinice u svim segmentima – odgovara Kovačević.

„Žitoprodukt“ je u stečaju više od tri godine, i za ta to vreme stečaj nije mnogo odmakao od početka. Pogoni su izdati u zakup nakon što je 2010. godine tadašnjem vlasniku Đorđu Božiću oduzeto pravo finansijskog upravljanja. Čiji je „Žitoprodukt“, u stvari, tek treba da se ustanovi, ali se ni u tom slučaju nije odmaklo previše.

Utvrđivanje vlasništva, stečaj, zakup, godine i godine, građanima koji žive u blizni ove zrenjaninske fabrike ne znače i ne pomažu mnogo.