VIDEO: Deset meseci od zatvaranja bazena – stručnjaci dali uputstva, nadležni se ne oglašavaju
Planinarka Milojka Ponoćko iz Zrenjanina, koja je pre dve godine osvojila najviši vrh Afrike na planini Kilimandžaro, najviše voli da trenira tako što peške ode do bazena (stanuje u Maloj Americi), ispliva i peške se vrati kući. To joj nedostaje.
Podeli vest:
Milojka ne zna kada će ova aktivnost opet postati deo njene rutine jer nadležni taje šta trenutno preduzimaju po pitanju obnove zatvorenog bazena.
Podsetimo, zbog ugrožene bezbednosti korisnika, bazen je zatvoren krajem decembra prošle godine. Na plivalištu su, prilikom redovnog tehničkog pregleda građevinske inspekcije, utvrđeni tehnički nedostaci i oštećenja.
PROČITAJTE JOŠ: Eko gradnja planira da eksploatiše pesak iz ležišta „Mužljanska kolonija 2“
Stručnjaci dali uputstva – šta dalje
Konkretno, registrovana su oštećenja na tehničkoj etaži (podrumski prostor oko bazena u kojem je smeštena bazenska tehnika), kao i na zidovima malog i velikog bazena. To za portal zrenjaninski.com navodi Institut za materijale i konstrukcije pri beogradskom Građevinskom fakultetu. Ova ustanova je tokom decembra 2024. i januara 2025. godine sprovela pregled konstrukcije zrenjaninskog plivališta, kao i krovne konstrukcije.
– Dati su predlozi mera sanacije, uz napomenu da je neophodno da se izradi odgovarajući projekat koji će sadržati sve tekstualne i grafičke priloge. U zaključku je takođe navedeno da ne treba koristiti bazen dok se ne završe radovi na sanaciji, pri čemu se ostali sadržaji objekta (teretana, sanitarne prostorije, svlačionce i drugo) mogu upotrebljavati – ističu predstavnici Instituta za materijale i konstrukcije.
U julu je Grad sa Pokrajinom sklopio ugovor o finansiranju izrade dokumentacije za adaptaciju plivališta. Međutim, javna nabavka za odabir projektanata dosad nije raspisana, pokazuju podaci sa Portala javnih nabavki. Da li će i kada to biti učinjeno, ili je možda već počela izrada projektno-tehničke dokumentacije – pitanja su bez odgovora. Upućena su bila Javnoj ustanovi „Sportski objekti“, pod čijem okriljem funkcioniše Sportsko-rekreativni centar „Jug bazen“. Ova ustanova je u martu predočila portalu zrenjaninski.com da će „sve informacije o stanju na bazenu biti dostupne na sajtu Grada“.
Obnova i pre 12 godina
Stručno mišljenje o stanju konstrukcije zrenjaninskog bazena eksperti beogradskog Instituta izradili su i u maju 2008. godine. Tada je zaključeno da su konstrukcija, opet – tehničke etaže, kao i bazenske školjke (zidovi koji formiraju bazen) u stanju degradacije. To je zahtevalo sanaciju usled korozije armature i kotvi za prethodno naprezanje, navode u Institutu. I tada su dali predlog da se uradi projekat sanacije.
Bazen je zatvorila inspekcija 2010. godine, zbog pada dela plafona, a obnova je počela avgusta 2011. Posao su izvodile firme „Interklima“ iz Vrnjačke Banje i zrenjaninski „Mont“. Čelnici su tada pri obilasku radova izjavili da je izgrađena kotlarnica, da su postavljeni novi sistemi za grejanje i klimatizaciju, a da se još radi na rekonstrukciji školjki malog i velikog bazena. Poručili su da je to prvo značajno ulaganje u ovaj sportski objekat za poslednjih 30 godina. Sanacija je nastavljena i naredne godine. Rečeno je da su obnovljene pločice, sanitarne i kanalizacione cevi, elektro-instalacija, sanitarni čvorovi, plafon i stolarija.
Balon nad otvorenim bazenom?
A i tada, kao i sada – plivači Proletera, jednog od najuspešnijih klubova u zemlji, svakodnevno putuju u druge gradove na treninge. U oba navrata lokalna samouprava je finansirala troškove prevoza. U ovakvom režimu trenira 35-40 dece, a sa njima radi troje od osam trenera, kaže za portal zrenjaninski.com Dragan Jocić, predsednik Plivačkog saveza Srbije i generalni sekretar Proletera.
– Do 1. oktobra, uz grejanje vode, plivalo se u otvorenom bazenu. Sada prvi tim putuje klupskim kombijem deset puta nedeljno u Novi Sad ili Bečej, pre podne i po podne, zbog smena u školi. Deo goriva pokriva Grad, hvala im za pomoć, a deo roditelji. Mlađi takmičari idu tri-četiri puta nedeljno za Bečej i Novi Sad. Grad snosi troškove za transport kombijem sa 20 mesta, dva puta sedmično, a deo plivača roditelji voze svojim kolima – objašnjava Jocić.
Navodi da plivački savezi Srbije i Vojvodine nemaju u svojim budžetima sredstva predviđena za pomoć klubovima u ovakvim situacijama – a bazeni ne rade ni u Kikindi ni u Kruševcu.
PROČITAJTE JOŠ: Rekonstrukcija Pupinove kuće: Otkrivamo ko je dobio posao vredan 61 milion dinara
Naš sagovornik podseća da su članovi Proletera pre 15 godina na plivališta u drugim gradovima putovali godinu i po dana. U želji da se ne dostigne ovaj rekord, Dragan Jocić ističe da se razmatra mogućnost puštanja u rad samo malog bazena, kao i podizanja balona nad otvorenim bazenom. To bi, kaže, u ovom trenutku bio spas.
Međutim, pitanje je da li će izbavljanje dočekati vaterpolisti. VK Proleter, učesnik najjače državne lige poslednjih nekoliko sezona, kao i regionalne lige, sada je pred gašenjem. Ove sezone se ne takmiči, a igrači su uglavnom prešli u druge klubove.
Milana Maričić
Podeli vest:
