Ulična manifestacija „Putem zrenjaninskih vodnih apsurda“ 23. marta u Zrenjaninu
Povodom dvadesete godišnjice uvođenja zabrane upotrebe vode za piće, Građanski preokret će 23. marta u Zrenjaninu organizovati uličnu manifestaciju pod nazivom „Putem zrenjaninskih vodnih apsurda“.
Okupljanje je u 15 časova kod vodotornja, zatim se ide do mosta na suvom, a na kraju do eko česme na Bagljašu. Ova trasa je odabrana kao podsetnik donosiocima odluka na greške koje su napravljene, na odgovornost koju imaju i na obavezu da rade u javnom interesu.
Većini građana Srbije prva asocijacija na Zrenjanin je neispravna voda za piće. Nije li apsurdno da u 21. veku, usred Evrope, jedan podunavski grad sa preko 100.000 stanovnika pune dve decenije ne može svojim stanovnicima da obezbedi pijaću vodu? To su mnogo ranije uspeli čak i gradovi u pustinjama i oni na udaljenim okeanskim ostrvima.
Još 2004. godine je Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ izradio studiju kojom je predloženo dugoročno rešenje ovog problema u vidu regionalnog vodovoda Dubovac – Zrenjanin koji bi pijaćom vodom snabdevao skoro čitav centralni i severni Banat.
Vlasti nisu postupale po toj stručnoj studiji već uporno, ali neuspešno, insistiraju na izgradnji lokalnog postrojenja koje će prečišćavati vodu iz gradskih bunara, uprkos činjenici da se nivo podzemnih voda u centralnom Banatu već decenijama smanjuje.
„Fabrika vode“ koja se u Zrenjaninu gradi od 2015. godine je postala finansijska rupa bez dna, ujdurma s elementima kriminala i korupcije, i ozbiljna konkurencija čekanju Godoa.
Zrenjanin ima puno apsurda koji su u vezi s vodom. Još početkom šezdesetih godina, tadašnje vlasti su odlučile da na centralnom gradskom trgu podignu zgradu – vodotoranj koja je suzila glavnu gradsku ulicu i narušila arhitektonski ambijent gradskog jezgra. Prvobitna namena zgrade je bila sedište lokalnog preduzeća za vodosnabdevanje, a na vrhu zgrade se nalazi rezervoar za vodu zapremine milion litara, koji je trebalo da daje pritisak gradskom vodovodu. Vodotoranj nikada nije služio toj svrsi. Ova zgrada je danas poznata po problemima u vezi s vlasništvom, bezbednošću, elektoinstalacijama, grejanjem…
Sredinom osamdesetih godina nastao je još jedan zrenjaninski apsurd – most na suvom. Do njega se došlo realizacijom urbanističkog rešenja „Begejska petlja“ kojom je isušen deo reke Begej, a Zrenjanincima obećana „ženevska jezera“ u centru grada. Umesto turističke atrakcije, kupališta i mesta za sportski ribolov, grad je dobio most na suvom i močvarno područje, pogodno za razmnožavanje komaraca koji prenose virus Zapadnog Nila.
Dvehiljadite godine su, za razliku od šezdesetih i osamdesetih godina, osim stručnih primedbi na loše odluke vladajućih struktura, donele i protestna okupljanja građana, a zatim i njihova udruživanja.
Zrenjaninci su zbog problema s pijaćom vodom do sada organizovali na desetine protestnih skupova, javnih tribina i stručnih rasprava, a podnosili su i odgovarajuće prijave tužilaštvu i sudovima.
Građanski preokret je udruženje nastalo nakon protesta Zrenjaninaca 2014. godine, na desetogodišnjicu zabrane upotrebe vode za piće.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Zbog značaja aktivnog korišćenja prava na okupljanje i udruživanje, kojima se vrši legitimni i demokratski pritisak na vlasti da bi radile u javnom interesu, Građanski preokret 23. marta organizuje uličnu manifestaciju „Putem zrenjaninskih vodnih apsurda“.
Okupljanje je u 15 časova kod vodotornja, zatim se ide do mosta na suvom, a na kraju do eko česme na Bagljašu. Ova trasa je odabrana kao podsetnik donosiocima odluka na greške koje su napravljene, na odgovornost koju imaju i na obavezu da rade u javnom interesu.