Sporno orezivanje drvoreda u ulici Kej 2. oktobra: Koriste metodu koja „ubija“ drveće

Prema njegovim rečima, oni su drvored orezivali koristeći zastarelu i štetnu „topping“ metodu, koja ozbiljno oštećuje drveće i u stručnoj praksi se smatra neprihvatljivom.

– Uprkos upozorenju da takav način orezivanja nije stručan, radovi su nastavljeni. Tek nakon mog insistiranja pozvana je nadređena osoba iz pomenutog javnog komunalnog preduzeća, nakon čega su radovi obustavljeni, ali je drveće već bilo znatno oštećeno. Postavlja se pitanje da li je ovakav način orezivanja deo zvanične prakse preduzeća koje održava gradsko zelenilo – upitao je naš sugrađanin, koji nam je poslao i fotografije.

PROČITAJTE JOŠ: Građevinci, ovo je prilika za vas: Traži se grupa armirača

Svedoci smo da su neki od najlepših drvoreda u Zrenjaninu poslednjih godina nepovratno oštećeni zbog korišćenja takozvane „topping“ metode, zastarele i davno prevaziđene prakse orezivanja, koja se više ne koristi gotovo nigde u svetu. Ona podrazumeva odsecanje celokupne krošnje drveta, tako da od bujnog i zdravog stabla praktično ostane samo deblo.

Pišući o ovoj metodi, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture Nemanja Marinković je u tekstu objavljenom na sajtu Eko straže naveo da se engleska reč „topping“ koristi za invazivno orezivanje stabala.

– Pre desetak godina bilo je očigledno veoma zgodno pozajmiti ovu slađu reč i izbaciti onu našu koju sam učio na Šumarskom fakultetu u Beogradu, a koja je bila opisna i u duhu našeg jezika – kresanje ili orezivanje u glavu. I kao da nije bilo dovoljno to što je jedan od glavnih razloga za seču platana u Bulevaru kralja Aleksandra bio taj što su platani devedestetih loše održavani i orezivani topping metodom, što je potom dovelo do pojave truleži, mi smo i posle deset godina svedoci da se stabla po Srbiji i dalje orezuju na isti način. Prosto je neshvatljivo da se to i dalje događa, da ni na jednoj sopstvenoj grešci ne možemo ništa da naučimo i da dok čitate ovaj tekst neko u Srbiji u glavu orezuje neko stablo – piše Marinković u pomenutom tekstu.

Šta je zapravo to što se želi postići ovakvim skupim i ubitačnim orezivanjem?

– Jedini razlog, pored neznanja, koji mogu da zamislim jeste to da velika i uglavnom starija stabla smetaju vazdušnim kablovima Elektrodistribucije ili izgradnji novih zgrada i rekonstrukciji ulica – smatra Marinković.

Kako je uopšte došlo do toga da neko u program održavanja ubaci ovakav metod orezivanja?

– Osnovni razlog je taj što su stabla nedovoljno redovno ili kvalitetno orezivana – ili su loše planirana u smislu da u su uskim ulicama sađena stabla koja formiraju široke krošnje koje ometaju saobraćaj ili izgradnju, ili su sađena ispod trase vazdušno vođenih kablova, dakle opet loše planirana. Moguće je i da su stabla prestarela, pa postoji opasnost da se debele i polutrule grane polome i padnu, ali ja bih se ovde zadržao na orezivanju zdravih, a ne bolesnih i trulih stabala – objašnjava u tekstu Nemanja Marinković.

On ističe da različite vrste različito podnose orezivanje. Ranije je bila praksa da se svakih četiri-pet godina u glavu orezuju vrste koje dobro podnose orezivanje i ispunjavaju neki od već pomenutih razloga. To su pre svega platani, lipe, katalpe, bagrem, dud…

– Međutim, takvo orezivanje dovodi do iznurivanja stabla koje na mestu velikog reza izbacuje desetine mladih izbojaka koji traže veliku količinu hranljivih materija iz korena, a malo toga mogu da vrate korenu fotosintezom, jer jednostavno svi ti izbojci zajedno imaju deset puta manju lisnu masu u poređenju sa onom koju je stablo imalo pre orezivanja. Fiziološki procesi u biljci su poremećeni i biljka počinje da stagnira. Dalje, veliki rezovi su često nepravilno urađeni, kora je zacepljena, rezovi se ne pramazuju zaštitnim balzamom i na kraju se otvorena rana inficira i počinje proces truljenja – naglašava Marinković.

Pored truljenja, na rezu koji praktično nikada ne može da u potpunosti zaceli (kalusira) kasnije se javljaju i rak rane i entomološke infekcije – odumiranje biljke je neizbežno.

– O estetskom aspektu da i ne pišem, to je nadam se svima već jasno. Orezivanje u glavu za biljku praktično predstavlja odloženu smrtnu presudu. Koliko će stablo orezano na taj način živeti, zavisi od njegove starosti i svega pomalo napisanog u vezi sa samim procesom orezivanja, ali je definitivno sigurno da su mu godine odbrojane – ističe Nemanja Marinković.

PROČITAJTE JOŠ: Strah u Tarašu: Čopori pasa lutaju selom, roditelji prate decu do škole

Kako navodi, poslednjih godina u SAD i Kanadi ovakvo orezivanje je strogo zabranjeno. U nekim gradovima se čak sankcioniše kaznama (500 dolara za svako orezano stablo).

– Amerikanci su zaključili da je cena takvog orezivanja previsoka i to u svim aspektima. Dakle, skupo je i rizično orezivanje, velika se šteta nanosi stablu i ekosistemu i mnogo je potrebno i vremena i novca da se takvo stablo ponovo zasadi i dostigne veličinu i habitus starog stabla pre orezivanja. Kod nas se metod kresanja u glavu i dalje primenjuje, ali se nadam da ćemo ga stručnim planiranjem i održavanjem uskoro zajedno ispratiti u istoriju – zaključuje diplomirani inženjer pejzažne arhitekture Nemanja Marinković u tekstu objavljenom na sajtu Eko straže.