PUPINOVA KUĆA ČEKA NOVAC IZ EVROPSKIH FONDOVA
ZRENJANIN – Iako je urađen kompletan projekat i obezbeđena građevinska dozvola, ideja da kuća proslavljenog naučnika Mihajla Pupina bude pretvorena u muzej posvećen našem velikanu još nije zaživela. Ova zamisao obelodanjena je 2014. koja je, odlukom zrenjaninske lokalne samouprave, proglašena „Godinom Mihajla Pupina“. – Vlasnik objekta, površine oko 300 kvadratnih metara, koji se nalazi u […]
ZRENJANIN – Iako je urađen kompletan projekat i obezbeđena građevinska dozvola, ideja da kuća proslavljenog naučnika Mihajla Pupina bude pretvorena u muzej posvećen našem velikanu još nije zaživela. Ova zamisao obelodanjena je 2014. koja je, odlukom zrenjaninske lokalne samouprave, proglašena „Godinom Mihajla Pupina“.
– Vlasnik objekta, površine oko 300 kvadratnih metara, koji se nalazi u naselju Mala Amerika, jeste grad Zrenjanin i u njemu se trenutno nalaze pojedine nevladine organizacije i udruženja. Objekat nije u sjajnom stanju, ne poseduje ni centralno grejanje, zbog čega je potrebno obaviti opsežne građevinske radove. Za te namene, okvirno, potrebno je obezbediti oko 100.000 evra. S obzirom na to da je u pitanju velika suma novca, koju grad nije u mogućnosti sam da obezbedi, odlučeno je da sačekamo povoljan trenutak i da sa ovim projektom apliciramo kod evropskih fondova – izjavio je predsednik Upravnog odbora udruženja „Godina Pupina Zrenjanin“ Robert Sabo.
Sabo podseća da je ovo udruženje apliciralo i 2015. godine i od Naftne industrije Srbije, u okviru projekta „Zajednici zajedno“, dobilo deo novca za uređenje uličnog dela krova na objektu koji je, inače, pod zaštitom države.
Pronalazač i naučnik svetskog glasa Mihajlo Pupin, koji je rođen u banatskom selu Idvor, kupio je kuću u zrenjaninskom naselju Mala Amerika koju mu je država konfiskovala posle Drugog svetskog rata. Isprva se u javnosti mislilo da je Pupin najvećem banatskom gradu, čiji je počasni građanin od 1921. godine, poklonio zgradu u Ulici Kej 2. oktobar. Docnije se ispostavilo da je on zaista kupio kuću, ali da mu je ona, u specifičnim okolnostima, oduzeta. Dostupni istorijski podaci govore da je njen korisnik bio Pupinov sestrić Mihajlo Olćan, ministar u vladi Milana Nedića. Sreski sud je 1948, uz obrazloženje da je korisnik kuće pobegao iz zemlje kao saradnik okupatora, stavio zabranu na raspolaganje tom imovinom i prepustio je na brigu društvu, odnosno državi.
Verovalo se da je Pupinova kuća ona u kojoj se danas nalazi kancelarija Mesne zajednice, na broju 17. Međutim, u katastru i Istorijskom arhivu pronađen je posedovni list iz kog proizilazi da je Mihajlo Idvorski Pupin iz Amerike vlasnik objekta na broju 9. Prema ugovoru od 5. aprila 1922. platio ju je 250.000 tadašnjih dinara, ali zanimljivo je da nikada u njoj nije stanovao.
Pre nekoliko godina rodila se ideja da baš u toj kući bude otvorena naučna biblioteka i čitaonica, sa salom za projekcije i radionice i starom muzejskom postavkom koja bi se iz Pupinovog rodnog Idvora prebacila ovde. U Pupinovoj kući održavala bi se povremeno nastava iz fizike, radionice, projekcije, predavanja za učenike i studente. Za sve te namene, kuća je na izvanrednom položaju, u neposrednoj blizini strogog centra grada, više srednjih i osnovnih škola, kao i fakulteta i studentskog doma.