Neke novoizgrađene zgrade ugrožavaju osnovne standarde stanovanja

U okviru manifestacije „Dani arhitekture“, sinoć je u Kulturnom centru Zrenjanina održana tribina pod nazivom „Stan i stanovanje“. Tribinu su moderirali diplomirani inženjeri arhitekture Milica Kovač i Stevan Šušak, iz Društva arhitekata Zrenjanina.

U uvodnom delu tribine, koji je trebalo da trasira razgovor, Kovač i Šušak govorili su o trenutnoj situaciji u gradu, odnosno o intenzivnoj gradnji višeporodičnih stambenih objekata u zoni grada predviđenoj za porodično stanovanje.

Na tribini je rečeno da zgrade koje niču u delovima grada, karakterističnim po porodičnoj gradnji, ugrožavaju osnovne standarde stanovanja. Ugrožavanje privatnosti, kada u dvorište porodične kuće gledaju prozori sa nekoliko stanova, nedovoljan razmak između zgrada, pa ljudi gledaju jedni drugima u dnevne sobe, nedovoljni kapaciteti infrastrukture, od kišne kanalizacije do malog broja parking mesta, građenje po dubini placa koje ugrožava komfor stanovanja u novim objektima, samo su neki od problema koje proizvodi stihijska, neplanska gradnja skoro bez pravila.

PROČITAJTE JOŠ: Deset razloga zašto da zamenite stare drvene prozore i vrata

– Važeći pravilnik je vrlo štur i on kaže samo da je dozvoljena gradnja višeporodičnih stambenih objekata na placu površine veće od 2.000 kvadrata. Kako to izgleda u praksi, možemo videti u najugroženijim delovima grada danas, u ulicama Koče Kolarova, Toše Jovanovića, Đure Jakšića – rekla je Milica Kovač.

Ko kontroliše ono što se na kraju izvede?

Investitori i projektanti na papiru, odnosno u projektnoj dokumentaciji, zadovolje sve ono što gradski urbanisti od njih traže. Ali, ko kontroliše ono što se izvede na kraju, zapitao se Stevan Šušak.

– U projektnoj dokumentaciji zadovoljen je uslov da mora postojati određeni procenat zelenih površina. U praksi to nije tako. Pitanje je ko sprovodi nadzor i ko, na kraju, izdaje upotrebnu dozvolu. Prema važećim propisima, investitor bira komisiju za prijem zgrade. U tim komisijama su stručnjaci sa licencom, ali je, nažalost, veliki broj njih u penziji. Oni se ne brinu da bi mogli izgubiti licencu – rekao je Stevan Šušak.

Nekada su postojali standardi gradnje. Primeri za to su naselja u Zrenjaninu kao što su D2 i D3, naselje Brigadira Ristića, Bagljaš… To je jugoslovenska škola stanogradnje od koje su učili u svetu.

PROČITAJTE JOŠ: Na prodaju jednosoban dvorišni stan u Maloj Americi (Foto)

– Tada se znalo kako treba da izgledaju zgrade, kako stanovi, kako naselja. I to je bilo humano stanovanje. Ti standardi počeli su da nestaju 90-tih godina prošlog veka, a danas ih više i nema – rekla je arhitekta Jelka Đorđević.

Ona je dodala da Zrenjanin sada prolazi kroz ono što je Beograd proživeo pre dve decenije, a Novi Sad pre 15 godina.

– Upozoravali smo da će se to desiti i Zrenjaninu, ali kao da nije imao ko da nas čuje – naglasila je Đorđević.

Kod nas ne postoji kultura stanovanja

Istoričar umetnosti Bojan Kojičić je ocenio da mi nemamo kulturu stanovanja. Kako je rekao, više vremena izdvojimo da bismo izabrali mobilni telefon nego stan.

– Zato se i zidaju nehumani stanovi, u kojima imate prozore samo na jednoj strani, u kojima nemate prozore u kupatilu, u kojima imate spojene kuhinje, dnevne sobe i improvizovane trpezarije. Zato imate spavaće sobe koje su široke 2,40 metara, taman da stane krevet i jedva dušek. Zato imate stanove u kojima tri generacije žive u manje od 50 kvadrata. Imate, jer ih neko kupuje. Pitao bih svakog investitora, kom je samo važno da ima što više stanova, da li bi on živeo u tome što gradi – poručio je Bojan Kojičić.

Gradnjom višeporodičnih stambenih objekata, u zoni gde preovlađuje porodično stanovanje, ne samo što nestaje grad koji smo znali i voleli, nego i unosi veliku nesigurnost kod vlasnika kuća u delovima grada koji su trenutno na udaru investitora.

PROČITAJTE JOŠ: „Ogrev“ je pripremio novu akcijsku ponudu kvalitetnog materijala i opreme

Šta sa kućama koje ostanu zarobljene između dve višespratnice, upitao se Zlatko Ankić. Rešenje bi moglo biti da grad otkupi takve objekte i od njih napravi zelenu površinu, rečeno je na tribini.

– Upravo je to jedan od najvećih problema u praksi. Do dobijanja dozvole za gradnju, u katastru nije vidljivo šta se planira na određenoj površini. I onda se dešavaju takve situacije, da prizemnice ostanu zarobljene između dve višespratnice ili da dvojica investitora zidaju jedan pored drugog. Imamo primer da je čovek počeo da gradi novu porodičnu kuću u zoni gde su i ostale kuće takve. Onda je čuo da postoji mogućnost da mu pored prozora nikne višespratnica. To ne bi smelo da se događa – kazao je Šušak.

Potrebna podrška javnosti

Društvo arhitekata Zrenjanina uputilo je primedbe na izmene plana regulacije za dve velike gradske zone – „Dolja“ i „Jugoistok“. U najvećem broju primedbe su odbijene iz formalnih razloga. Plan je da se nastavi sa sugerisanjem i sa kritičkim primedbama i dalje, bez obzira na ishod.

– Ali, potrebna nam je i podrška i aktivizam javnosti, jer sami teško da ćemo moći – poručili su članovi Društva arihitekata Zrenjanina.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

A koliko je javnost uopšte obaveštena, upućena i stručna da razume planove koji se vrlo često menjaju, koji su formalno izloženi na uvid, ali realno retko ko može da ih sagleda do kraja, posebna je tema.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.