• Na osnovu ovih cena nekretnina određuje se porez na imovinu

    Na jednoj od prethodnih sednica Gradskog veća utvrđene su cene kvadrata nekretnina u gradskim zonama na osnovu kojih će se određivati iznos poreza na imovinu za 2019. godinu.   Teritorija grada podeljena je na pet zona. U zavisnosti od opremljenosti, prosečne cene kvadrata razlikuju se od zone do zone.   Tako u prvoj zoni prosečna […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Na osnovu ovih cena nekretnina određuje se porez na imovinu

    Na jednoj od prethodnih sednica Gradskog veća utvrđene su cene kvadrata nekretnina u gradskim zonama na osnovu kojih će se određivati iznos poreza na imovinu za 2019. godinu.

     

    Teritorija grada podeljena je na pet zona. U zavisnosti od opremljenosti, prosečne cene kvadrata razlikuju se od zone do zone.

     

    Tako u prvoj zoni prosečna cena kvadrata građevinskog zemljišta iznosi 3.533,68 dinara, a stanova 72.720,11 dinara. Prosečan kvadrat kuće za stanovanje iznosi 45.143,24 dinara, poslovnih zgrada 63.316,15 dinara, a garaža i garažnih mesta 27.059,15 dinara.

     

    U drugoj zoni građevinsko zemljište procenjeno je na 2.620,48 dinara, stanovi na 54.242,34, a kuće na 36.536,16 dinara za kvadrat. Cena kvadratnog metra garaže ista je kao i u prvoj zoni. U ovoj zoni se pojavljuje i poljoprivredno zemljište po ceni od 112,28 dinara za kvadrat.

     

    U trećoj zoni građevinsko zemljište procenjeno je na 1.707,28 dinara za kvadrat. Poljoprivredno zemljište i stanovi imaju prosečnu cenu istu kao i drugoj zoni. Kuće su jeftinije – kvadrat je procenjen na 34.180,50 dinara.

     

    U četvrtoj zoni građevinsko zemljište je 470 dinara, poljoprivredno 107,87, stanovi 24.414 dinara po kvadratu, kuće za stanovanje 19.633, a poslovne zgrade 28.713 dinara za kvadratni metar.

     

    U petoj zoni kuće su procenjene na 11.096 dinara, poljoprivredno zemljište na 99,30 a građevinsko na 470 dinara po kvadratnom metru.

     

    Ovo su cene koje se odnose na privatna lica.

     

    Za one koji vode poslovne knjige, kako ih poreska administracija prepoznaje, do poreske osnovice se dolazi uz pomoć koeficijenta. Naime, prosečna cena u najopremljenijoj zoni množi se koeficijentom 1 u I zoni, 0,80 u II, 060 u III, 0,40 u IV i 0,30 u V zoni.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 3

      1. MOŽE BITI!!!
        DRŽAVA UZME KOLIKO JOJ TREBA, A, „LOKALNE SAMOUPRAVE“, „SAMOUPRAVNO“ I NEOGRANIČENO, TAKOĐE, DA SE „ZADOVOLJE“, KOLIKO IM TREBA!!!
        BLAGO NAMA!
        A, KADA BI BILO „PO NAPRETKU“-„PO UČINKU“ Grada, NISAM SIGURAN DA BI IMALI TOLIKE PLATE!!!???
        PREKOR IZ ELEMIRA!

      2. Zasto uprostiti ako mozemo sve prekomplikovati.KLASIKA.
        Ni Toma Fila se nebi snasao ali tako je.Pitam koiko se placa porez na glavu?Bolje odsecite ljudima glavu ali pre toga da plate porez.Nije cudo sto je Srbija sjebana.Svi isto kazu.I oni koji bi mogli a imaju kapital da rade.Od parazita poreznika koji mere nemaju ljudi nemogu.To u svetu nigde nema.Konkretni precizno kratko brzo ma nepoznato.Na licu mesta sta Vas zadesi to je.Koliko li placaju poreznici porez pitam se.Verovatno nista klasika.Mocnici moze om se.U kurac svi da se nosite.Posteno.Oporezovali biste i jeste i mrtve.Neka Vam bude vecito gladni da se osigurate i ispod zemlje da vam nebude malo.

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Grad