Milioni za uklanjanje deponija, a one se stalno vraćaju – javnost bez izveštaja o trošenju novca

– U selu postoje dve divlje deponije i na istom su mestu godinama, ako ne i decenijama. Obe su na kraju sela, na putu koji vodi do groblja. Kako se smeće različitog porekla, od organskog otpada do starog nameštaja i građevinskog šuta, samo gomila, put koji vodi do groblja i kojim je moglo da se ide kolima sada je neprohodan – kaže za portal zrenjaninski.com Sandra Subotin iz Elemira, ekološka aktivistkinja i članica Inicijative građana SNOP (Solidarnost, Nadahnuće, Odgovornost, Pripadnost).

Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“ iz Zrenjanina odnedavno je počelo da organizuje akcije odnošenja kabastog otpada i u selima. Akcije koje se organizuju dva puta godišnje, u jesen i proleće, nisu dovoljne, što pokazuju kontejneri koji se prepune već u prvim satima kad se postave na lokaciju.

PROČITAJTE JOŠ: Amerika zabranila uvoz Linglong guma iz Zrenjanina zbog sumnje na prinudni rad

– U Elemiru je problem što su dva kontejnera za kabasti otpad, inače u vlasništvu sela, postavljena kod groblja. Kad se prepune, stvori se divlja deponija, koja se formira brzinom svetlosti. Jedva izmolimo da se isprazne kontejneri, a o divljim deponijama da ne govorim – kaže Subotin.

Iz gradske, pokrajinske i republičke kase ogroman novac se troši na uklanjanje divljih deponija koje se, nakon čišćenja, za kratko vreme ponovo formiraju na istom mestu.

Prethodnih godina je na uklanjanju divljih deponija na teritoriji grada bilo angažovano privatno preduzeće Eko Maber Inženjering iz Pančeva. Ova firma bila je jedini ponuđač u postupku javne nabavke koji je raspisala Gradska uprava i koji je bio „težak“ milione dinara.

Šta je, kad i kako čišćeno, javnost nikada nije saznala, jer izveštaj o tome kako je utrošen ogroman novac nikad nije predočen. Nije poznato ni da li su građani bili zadovoljni skupom uslugom, ali gradska vlast očigledno jeste, jer je i ove godine posao sanacije divljih deponija dobila ista firma.

I opet su Pančevci bili jedini ponuđači samo što su ovog puta imali i partnera – firmu RS Eko Road, koja je trebalo da obavlja deo radova na nekategorisanim putevima. Za taj posao je opredeljeno 99 miliona dinara.

Ni to nije sve. Čistila se i divlja deponija u Industrijskoj zoni „Jugoistok 2“ i za taj posao je plaćeno 19 miliona dinara.

– Nisu ni građani bezgrešni. Ono što ih delimično opravdava jeste da postoji potreba za odlaganjem otpada koji ne ide u kante. To što se kabasti otpad može odložiti na gradsku deponiju u Zrenjaninu za mnoge meštane okolnih sela skoro da ne znači ništa. Većina ih nema ni adekvatno vozilo, a dobar deo ni novca da stigne do deponije. Većini je takođe skupo da iznajmi kontejner – objašnjava Sandra Subotin.

Naša sagovornica smatra da su edukacija i prevencija sigurno dobar korak ka smanjenju zagađenja.

– Mi u 21. veku govorimo o divljim deponijama, a od razvrstavanja otpada i reciklaže daleko smo decenijama. A u našem komšiluku, u Bečeju, ta praksa je zaživela odavno – ističe naša sagovornica.

Kada ne znaju šta će sa otpadom koji nije za kantu, građani se snalaze, pa ono što može da gori – spaljuju.

– U Elemiru je vazduh i inače zagađen zbog industrijskih pogona koji se nalaze na obodu sela. U zimskim mesecima vazduh je dodatno zagađen zbog čađi i zagađujućih materija koji dolaze iz privatnih ložišta. Verujte, loži se sve i svašta. Tražili smo od grada da nam obezbedi dodatne senzore za merenje zagađenja, nismo ih dobili, ali ne trebaju vam senzori, dovoljni su vam oči i nos – ističe Sandra Subotin.

Na obodu Elemira nalazi se Specijalni rezervat prirode „Okanj bara“. Dešavalo se ranijih godina da se i u samom rezervatu stvore dvilje deponije.

Ove deponije nisu problem samo Elemira. Prijavilo ih je svako selo sa teritorije grada Zrenjanina, a povremeno se stvaraju i u samom gradu. Koliko ima divljih deponija na teritoriji srednjeg Banata nemoguće je utvrditi.

Poslednjih dana novembra objavljena je, na primer, informacija da je pančevačka firma Eko Maber Inženjering dobila, kao jedini ponuđač, posao uklanjanja divlje deponije u Aleksandrovu, selu na teritoriji opštine Nova Crnja. Prema popisu iz 2022. godine, ovo selo ima oko 1.800 stanovnika. Selo je uspelo da napravi divlju deponiju za čije uklanjanje će Pančevcima biti plaćeno čak 39 miliona dinara.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ove godine je Gradu Zrenjaninu dodelio 60 miliona dinara za uklanjanje nelegalnih deponija koje su detektovane u naseljenim mestima Banatski Despotovac, Elemir, Mihajlovo i Orlovat. U trenutku kada je ovaj tekst pisan, objavljeno je da je Gradska uprava Zrenjanina i ovaj posao dodelila firmi Eko Maber Inženjering. Na javni poziv, kao i uvek do sada kad je u pitanju otpad, javila se samo jedna firma.

PROČITAJTE JOŠ: Veliko interesovanje Zrenjaninaca za legalizaciju objekata na osnovu zakona „Svoj na svome“

Pančevci su zaduženi i za remedijaciju stare deponije na izlazu iz Zrenjanina prema Beogradu, a i privatni su partner gradu u poslovima izgradnje nove regionalne deponije.

Prema podacima koje su Agenciji za zaštitu životne sredine dostavile lokalne samouprave, širom Srbije postoji više od 2.600 divljih deponija. Procene su, međutim, da taj broj dostiže i 3.500 divljih deponija i smetlišta širom zemlje, kao i da na tim lokacijama završi petina ukupno generisanog komunalnog otpada. Zato divlje deponije i jesu jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji.

Ova publikacija je finansirana uz podršku Slavko Ćuruvija fondacije.