MEĐUNARODNI DAN REKA: Kakva voda protiče kroz srednji Banat

ZRENjANIN – Međunarodni dan reka, koji se obeležava danas, kanal Begej koji protiče kroz grad dočekuje kao crna, mutna voda sa neprijatnim mirisom. Zbog visokog vodostaja Tise, Begej ne teče poslednjih desetak dana i zbog toga se vrlo brzo pretvori u veliku kanalizacionu cev. Ima li nade za reke i vodotokove koji okružuju grad i kojima se dičimo?

– Simbolično, baš danas se predaje projekat izmuljavanja kanala Begej, odnosno projekat kojim bi se Begej ponovo u našem delu učinio plovnim – otkriva za portal „Zrenjaninski“ Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina. – Ovim velikim projektom prekogranične saradnje sa Rumunijom, pročistio bi se kanal, rekonstruisale dve prevodnice u Srbiji, na kojima 65 godina ništa nije rađeno i sada su jedan od većih problema na plovnom putu, izgradila bi se marina u gradu i bio bi nabavljen deo opreme za čišćenje. Rezultate konkursa očekujemo u septembru i ukoliko bi projekat bio prihvaćen, krajem ove godine mogli bi da počnu prvi radovi.

Ni Tisu, ravničarsku lepoticu, nismo iskoristili onoliko koliko bismo mogli.

– Tisa ima velike, a neiskorišćene turističke potencijale. Zato je pri Privrednoj komori Srbije formirana grupacija NATUS, čiji je cilj da se kroz institucije i zakone izbori za Tisu – kaže za naš portal Saša Popov, član NATUS-a i Nautičkog kluba Begej. – Iz našeg ugla, trenutno kao jedan od problema na Tisi vidimo neuređeno pristanište sa vezovima, loše prilazne puteve… Imamo reku, a ne koristimo njene potencijale, dodaje Popov.

Tamiš je tek jedna posebna priča.

– Kod nas se Tamiš skoro pretvorio u baru – veli za portal „Zrenjaninski“ Jela Tarajić, sekretarka Mesne zajednice Orlovat. – Taloži se mulj, žitelji Orlovata, ali i drugih mesta, vrlo često Tamiš koriste kao deponiju. Nađe se u njemu i stari šporet i stare gume. Mi u Orlovatu imamo dodatni problem divlje gradnje na reci. Malo – malo pa na obali nikne nova kućica, vikendica, privremena, pa odmah i baštica i poljski WC. Dođu Beograđani, budu tu preko leta, a kad odu ostave nam deponije i skalamerije. Pokušali smo da se izborimo s tim, doveli ljude iz „Voda Vojvodina“, šumske uprave… Jedni su nadležni za dva metra do reke, drugi za dva metra od reke, jednom rečju – nije nadležan niko. Na kraju nam rekli, mi imamo mnogo ozbiljnije i veće probleme sa divljom gradnjom na drugim rekama, ovo vaše nije ništa. Imamo reku koja protiče pored sela, a svi je zajedno uništavamo – zaključuje Tarajić.

I za kraj: pokušali smo da saznamo kakvog je kvaliteta voda u rekama koje nas okružuju. Što se tiče Begeja, analize se u zimskim mesecima ne rade. Kako smo saznali u Zavodu za javno zdravlje, analize se rade po ugovoru za Grad, počinju aprila i traju do septembra. Možda podrobnije analize nisu ni potrebne: dovoljno je golo oko i nos. I sve je jasno.