Istorijat parka kod glavne železničke stanice u Zrenjaninu vrlo je zanimljiv
Istorijat parka kod glavne železničke stanice u Zrenjaninu vrlo je zanimljiv. Prostor na kojem se danas nalazi ovaj park promenio je kroz vekove nekoliko namena. Malo ko zna da su na prostoru u blizini železničke stanice krajem 19. i početkom 20. veka bili magacini i stovarišta trgovca Vilhelma Ekštajna, koji je bio vlasnik mlina. […]
Istorijat parka kod glavne železničke stanice u Zrenjaninu vrlo je zanimljiv. Prostor na kojem se danas nalazi ovaj park promenio je kroz vekove nekoliko namena.
Malo ko zna da su na prostoru u blizini železničke stanice krajem 19. i početkom 20. veka bili magacini i stovarišta trgovca Vilhelma Ekštajna, koji je bio vlasnik mlina.
Nakon toga, Železnički akcionarski klub 1922. godine donosi odluku da ovaj prostor opredeli za sport. Od 1931. do 1933. godine tu je bilo fudbalsko igralište na kom su igrali fudbaleri ŽAK-a.
PROČITAJTE JOŠ: Primećena belonokta vetruška, vrsta sokola za koju se smatra da je iščezla
– Gradska vlast je 1933. godine odlučila da stadion izmesti iza bolnice, gde se i danas nalazi, a da prostor od jednog jutra i 128 hvati, kod stanice, podeli na dva dela. Jedan deo predviđen je za park, a drugi za izgradnju škole – priča za portal zrenjaninski.com Vojin Mraković, verovatno najbolji poznavalac zrenjaninskih parkova.
Sedam – osam godina, međutim, vlasti nisu uspevale da se dogovore, pa niti je podignut park niti je izgrađena škola.
– Uoči Drugog svetskog rata, na prostoru današnjeg parka se podižu bunkeri, kako bi se važna pruga Zrenjanin – Kikinda odbranila od Nemaca. Pred kraj rata, Nemci prave svoja skloništa da zaštite stratešku tačku od savezničkih aviona – ističe Mraković.
Park je izgledao drugačije nego danas
Kraj rata prostor današnjeg parka dočekuje kao razrovano, devastirano zemljište. Vlasti se vraćaju ideji da na mestu iza železničke stanice podignu park.
– Zemljište je uređeno na radnim akcijama. Omladinci SKOJ-a su posadili i drveće i 1953. godine je otvoren park – kaže Mraković.
U to vreme on je izgledao drugačije nego danas.
– Kao i ostali parkovi, bio je opasan živom ogradom, da ne bi ulazile krave i ovce. Posađena je čuvena maklura, koja je rasla i do 4,5 metara u visinu. Glavna i sporedne staze u parku bile su posute šljakom. U centralnom delu parka bila je jedna cvetna rundela – opisuje Mraković.
Krajem šezdesetih godina površini parka oduzet je deo na kojem je sagrađena benzinska pumpa, a 2003. godine oduzeti su i rubni delovi zbog asfaltiranja ulice Tihomira Ostojića. U međuvremenu je počupana i živa ograda i park je konačno dobio pogled na okolne ulice. Tada je, posle nekoliko decenija, park dobio sadašnje granice i danas zauzima površinu od 1,1 hektara.
– Kada je 2003. godine obeležavano 120 godina železnice, u parku je postavljena lokomotiva, što je lepo, ali bi bilo još lepše kada bi se o njoj neko i brinuo – smatra Vojislav Mraković.
Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Tek 2006. godine staze u parku su prekrivene asfaltom, a 2015. godine ograđen je i deo namenjen psima.
Kako kaže Mraković, prema podacima koje on ima iz 2004. godine, u parku bi trebalo da ima 107 sadnica listopadnog i zimzelenog drveća. Prema ulici Tihomira Ostojića posađen je crni bagrem.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.