Dimničara u gradu je sve manje, mladi neće da se bave ovim poslom
Broj dimničara u gradu je iz godine u godinu sve manji, a ko danas može da se bavi ovim poslom i kako izgleda situacija na terenu za portal zrenjaninski.com govori Konstantin Forotičan, jedan od najstarijih zrenjaninskih odžačara. – Ja sam već u penziji, ali kako sam otišao u redovnu penziju, mogu da uz registrovanu […]
Broj dimničara u gradu je iz godine u godinu sve manji, a ko danas može da se bavi ovim poslom i kako izgleda situacija na terenu za portal zrenjaninski.com govori Konstantin Forotičan, jedan od najstarijih zrenjaninskih odžačara.
– Ja sam već u penziji, ali kako sam otišao u redovnu penziju, mogu da uz registrovanu radnju nastavim posao kojim se bavim celog života – kaže za naš portal Forotičan. – Dimničara je iz godine u godinu sve manje, iako je broj dimnjaka ostao isti i premda bi ih i dalje trebalo čistiti najmanje jednom godišnje. Kada se društvena firma raspala, dimničari su praktično nestali. Sada ima nekoliko ljudi u gradu koji rade ovaj posao, a povremeno dolaze i dimničari iz Beograda, objašnjava Forotičan.
Nekada je dimničar mogao da bude onaj ko ima završenu trogodišnju ili četvorogodišnju školu i završen tromesečni kurs. Sada se tu i tamo može videti oglas za obuku za diminičare, ali mladi se ne odlučuju za to zanimanje.
– Neće mladi da se bave ovim poslom – ističe Forotičan. – I građani su tome doprineli. Sami čiste odžake, a tek kad ne uspeju, zovu diminičara. Misle ako imaju uveden plin da se dimnjak ne mora čistiti. Tvrdim da su plinski dimnjaci najopasniji. Može u njemu da se obruši malter, zaglavi golub, tu je opasnost jako velika, naglašava Forotičan.
Od kada je zrenjaninsko preduzeće „Dimničar“ privatizovano, pa nakon neuspele privatizacije i propalo, ne postoji gradska odluka o dimničarskim uslugama kao komunalnoj delatnosti.