Bogatstvo na papiru, beda na terenu: Kako se (ne) čuvaju spomenici kulture u Banatu?

Podaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin pokazuju da su njihova ulaganja u obnovu spomenika sporadična. U proteklih nekoliko godina utrošeno je oko 48 miliona dinara, uglavnom na veće projekte poput obnove Palate srpske zadružne banke u Zrenjaninu. Ipak, prošle godine sličnih ulaganja nije bilo, a ove godine je jedina javna nabavka bila izrada 3D makete.

Lokalne samouprave takođe pokazuju nedovoljnu zainteresovanost, jer su njihova ulaganja u zaštitu spomenika na svojoj teritoriji zanemarljiva. Iako se pojedini objekti spašavaju zahvaljujući privatnim inicijativama ili prenameni, problem sistemskog finansiranja i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa ostaje ključna prepreka za očuvanje bogate kulturne baštine Vojvodine.

Nedovoljno sredstava i zakonskih nadležnosti

Mnogi objekti, naročito oni u postupku restitucije, godinama propadaju jer niko ne želi da preuzme odgovornost i finansira njihovo održavanje.

„Kao služba zaštite po službenoj dužnosti intervenišemo, kada se radi o ugroženim objektima. Aktivnost se tada sastoji u izdavanju upozorenja vlasnicima i inspekciji, izdavanju mera tehničke zaštite. Vrlo je teško, a nemamo ni neka ubedljiva zakonska rešenja da nateramo vlasnike da ulože sredstva u obnovu“, navode u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin koji je zadužen za teritoriju Srednjeg Banata.

Dodatni problem je, ocenjuju oni, i to što je zakonom regulisano da su kulturna dobra koja su nekada bila društvena svojina, sada u vlasništvu Republike Srbije.

„Ta činjenica utiče i na to da lokalna samouprava ne ulaže u održavanje kulturnih dobara“, ističu oni za portal zrenjaninski.com.

Zavod svake godine konkuriše sa projektima kod Ministarstva kulture, ali odobrena sredstva nisu dovoljna da se stanje objekata oceni kao dobro. Iako su u poslednjih nekoliko godina dobili finansijsku podršku za neke projekte, mnogi su ostali bez sredstava.

„No, ta sredstva nisu dovoljna da bi opšte stanje objekata moglo biti ocenjeno kao dobro“, poručuju iz Zavoda.

Na međunarodnim konkursima, kako odgovaraju našem portalu, do sada nisu učestvovali.

Mapa prioriteta: Šta to finansiraju Republika i Pokrajina?

Prema podacima koje je naš portal dobio putem Zahteva za pristup informaciji od javnog značaja, u 2020. godini učestvovali su na šest republičkih i jednom pokrajinskom konkursu. Te godine Ministarstvo kulture odobrilo je sredstva za ispitivačke radove i izradu konzervatorskog projekta obnove crkve Svetog Nikole u Ečki i za konzervatorsko-restauratorske radove na sanaciji i promeni namene Bibićeve kuće u Melencima.

Ministarstvo nije dalo novac za projekte obnove fasade Prve srpske zadružne banke i krova Stare pošte.

Pokrajina nije odobrila sredstva za jedini projekat zrenjaninskog zavoda – istraživanje arhivskih dokumenata u vezi sa arhitekturom sakralnih građevina Srednjeg Banata.

Iduće, 2021. godine, konkurisali su za šest, a dobili sredstva za dva projekta. Jedan podrazumeva projektnu dokumentaciju za Bibićevu kuću, a drugi za arheološko istraživanje lokaliteta Stari grad u Novom Bečeju.

Te godine Zavod je konkurisao i za obnovu spomenika streljanim rodoljubima na Žitnom trgu, kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sredstva su odobrena.

U 2022. godini od pet projekata Ministarstvo kulture je odobrilo novac za jedan u celosti i za jedan delimično. Deo para dat je za obnovu uličnih fasada i krova Palate Srpske zadružne banke, a traženi iznos za tehničku dokumentaciju za tri crkve, kapelu i industrijske objekte na području Srednjeg Banata.

Iste godine, Ministarstvo za rad odobrilo je sredstva za obnovu tri spomenika palim borcima i žrvama fašizma, u Kleku, Zrenjaninu i Novom Bečeju.

Naredne godine Ministarstvo kulture finansiralo je pet projekata, među kojima su arheološko iskopavanje kod dvorca Heterlendi u Bočaru i izrada tehničke dokumentacije za Kapelu na pravoslavnom groblju u Melencima. Odobren je novac i za knjigu „Arhitektura Zrenjanna između dva svetska rata“, ali je urađena samo priprema, dok za štampu nije bilo dovoljno novca. Delimično su odobrena sredstva za radove po konzervatovskom projektu za obnovu uličnih fasada i krova Palate Srpske zadružne banke.

Obnovu spomenika Žarku Zrenjaninu finansiralo je Ministarstvo rada.

Prošle godine zrenjaninski zavod konkurisao je samo za dva projekta, a sredstva su odobrena za jedan, i to za izradu projekta urgentne sanacije i konzervacije zidne slike „Bogatstvo Jugoslavije“.

Obnovu dva spomenika, jednog na Babatovu, a drugog u Neuzini, finansiralo je Ministarstvo za rad.

Ove godine, od strane Ministarstva kulture odobrena su dva od tri projekta – Uvid u stanje zaštićenih crkvenih građevina Srednjeg Banata radi donošenja strategije o zaštiti i istraživanje za predlog odluke o utvrđivanju kapele u Perlezu za spomenik kulture.

Pokrajina je odobrila novac za maketu kompleksa Banovine, što je ujedno i jedina javna nabavka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu za ovu godinu.

Urađen izveštaj o stanju crkava: Šta je sa ostalim objektima?

Na osnovu ranijih konkursa, Zavod za zaštitu spomenika kulture dobio je sredstva za procenu stanja sakralnih objekata na teritoriji Srednjeg Banata, ali kako navode, slične izveštaje o stanju nemaju za ostale objekte pod zaštitom.

U izveštaju koji je Zavod uradio na osnovu uvida u stanje zaštićenih crkvenih građevina 18. i 19. veka navedeno je da na ovoj teritoriji ima 75 crkvenih građevina, a da se 38 uklapa u predmet istraživanja.

Stručnjaci su došli do zaključka da od ukupno 12 sakralnih objekata na teritoriji Žitišta, dva su u nezadovoljavajućem stanju, odnosno konstrukcija slabi, krov curi i delovi objekata trunu.

U Novom Bečeju gde je obiđeno 13 crkava, stanje objekata je dobro ili zadovoljavajuće.

U Zrenjaninu je stanje dva objekta nezadovoljavajuće, dok je ostalih obiđenih 10 u dobrom ili zadovoljavajućem stanju.

Kovač (DAZ): Graditeljsko nasleđe se sistematski urušava

Milica Kovač, predsednica Društva arhitekata Zrenjanina (DAZ), kaže da se odgovornost za zapuštenost graditeljskog nasleđa često prebacuje na Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ona tvrdi da je to pogrešno, s obzirom na to da Zavod ima izuzetno profesionalan odnos prema poslovima koji su pod njihovom ingerencijom.

– Oni izdaju uslove i rešenja, izrađuju projekte sanacije i konzervacije, ali ne raspolažu finansijama i ne donose odluke o tome šta će se i da li će se raditi. Te odluke se donose iza zatvorenih vrata, od strane ljudi koji po pravilu nisu iz struke i zato su te odluke često i loše ili neadekvatne – kaže ona.

Komentarišući to što je jedini utrošak Zavoda ove godine putem tendera bio za izradu makete Banovine, Kovač kaže da nam to poručuje da odgovornima nije stalo do toga da se bilo šta uradi u korist grada i građana.

Navodi da je DAZ predložilo da više objekata koji bi mogli da budu od izuzetnog značaja, međutim u Gradu nije bilo zainteresovanih.

– Ono što je posebno degutantno je to što su pre nedelju dana odlučili da ukinu finansiranje programa udruženja građana i preusmere novac koji je dobijen na osnovu tih programa ko zna gde. Toliko o kulturi uopšte – ističe Kovač.

Kovač za naš portal navodi da se graditeljsko nasleđe u Zrenjaninu, Banatu, ali i u svim delovima Srbije koji imaju značajne spomenike kulture „sistematski urušava“. Kao neke očigledne primere navodi Generalštab i Beogradski sajam, gde se „krivotvore dokumenti kako bi se sa njih skinula zaštita, dok se njihova vrednost brani na ulici“.

– U Zrenjaninu bih situaciju opisala kao očajnu – nekoliko objekata se urušilo usled neodržavanja, a veliki broj je u toliko lošem stanju da ih ograđuju zaštitnim ograda zbog opšte opasnosti i tako stoje godinama. Često opravdanje je da je prisutan problem vlasništva nad objektom, ali mi imamo situacije gde taj problem ne postoji pa se opet objekti prepuštaju propadanju. Najočigledniji primer je Gradska kuća. Po hodnicima stoje zalepljena obaveštenja da se ne hoda po sredini hodnika jer postoji opasnosti od urušavanja. Taj objekat koriste na desetine zaposlenih i posetilaca svakodnevno. To vam je kao da hodate po minskom polju – objašnjava Kovač.

Ona dodaje da, iako je vrlo nezadovoljna odnosom prema graditeljskom nasleđu, često ima običaj da prokomentariše da je, znajući kako se danas izvode građevinski radovi, „možda i bolje što se ništa ne dira“.

– Postoji mogućnost da se sačuvaju originalni objekti do momenta kada ćemo biti u stanju da ih rekonstruišemo u skladu sa propisima i pravilima struke. Bilo bi dobro da se bar konzerviraju do tada – kaže ona.

Zamera i to što se, po pravilu, objekti ne rekonstruišu u potpunosti, već po segmentima.

– Samo krov, dok se zidovi raspadaju od vlage, ili samo jedna fasada, odnosno deo fasade, pa dok se stvore uslovi za drugi deo ovaj prvi je već oronuo i tako dalje. Retki su primeri da su objekti u potpunosti rekonstruisani, kao na primer zgrada klostera časnih sestara, ali to nije vlasništvo grada Zrenjanina – navodi naša sagovornica.

Kovač ocenjuje da se u Srbiji danas kultura uopšte posmatra kao nužno zlo a ne nešto što ocrtava društveno i civilizacijsko nasleđe jednog naroda. 

– Odnos prema kulturi se ogleda i u graditeljskom nasleđu, koje moramo sačuvati kao svedočanstvo jednog vremena ili perioda istorije, ali i kroz savremeno graditeljstvo koje će svedočiti o duhovnom stanju nacije današnjeg vremena. Svako ko ima priliku da gradi ili utiče na to kako će se oblikovati grad mora to da ima na umu. Najveći problem danas je što se odluke donose politički, a struka ima sve manji uticaj – zaključuje ona.

A šta to Srednji Banat ima da ponudi: Spomenici kulture koji čekaju bolja vremena

Od raskošnih dvoraca i baroknih crkava, do reprezentativnih gradskih palata, objekti ovog okruga predstavljaju neprocenjivu vrednost.

Ipak, novinarska istraživanja, svedočenja građana i podaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture otkrivaju zabrinjavajuću sliku: mnogi od ovih dragocenih objekata su u lošem stanju, a ulaganja u njihovu obnovu su nedovoljna i sporadična. Dok se neki spomenici kulture, poput dvorca Kaštel u Ečki, revitalizuju i pronalaze novu svrhu, drugi, poput Pinove vile u Zrenjaninu ili dvorca Karačonji u Beodri, propadaju prepušteni zubu vremena.

Zrenjanin: Od zaborava do planova za novi život

Gradsko jezgro Zrenjanina, jedna od 25 prostorno-kulturno-istorijskih celina od velikog značaja za Srbiju, obuhvata ključne objekte poput Narodnog pozorišta, Skupštine grada i Narodnog muzeja. Pored ove celine, grad ima i pojedinačne spomenike, među kojima se izdvajaju Svetosavska crkva, barokna lepotica iz 18. veka, te secesijske Palata Dunđerski i Elekova vila.

Ipak, kada se priča o stanju spomenika kulture, kao slikovit primer uzima se upravo Pinova vila, koja je simbol propadanja i zanemarivanja. Izgrađena 1894. godine u romantičarskom stilu, ova vila je danas napuštena, uništenog enterijera i fasade. Iako je Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin još 2005. godine izradio projekat obnove, on nikada nije realizovan. Grad Zrenjanin pokrenuo je postupak da vilu preuzme u svoje vlasništvo od Republike Srbije, s namerom da je pretvori u Centar za savremenu umetnost i nove medije, čime bi se obogatila kulturna ponuda za mlade. Ipak, ni o tome nije bilo više reči od prošle godine.

Van gradskog područja, Zrenjanin ima 20 spomenika kulture, a najpoznatiji je dvorac Kaštel u Ečki. Za razliku od Pinove vile, Kaštel je relativno dobar primer revitalizacije: pretvoren je u ugostiteljsko-turistički kompleks i galeriju. Iako je dvorac u privatnom vlasništvu, delimično je restauriran, ali prateći objekti poput konjušnice i vodotornja i dalje propadaju.

Novi Bečej: Arača i dvorci čekaju investicije

Opština Novi Bečej poseduje dvadesetak spomenika, od kojih se izdvajaju srednjovekovna crkva Arača i dvorac Karačonji u Beodri, oba od izuzetnog značaja. Arača, čije poreklo seže duboko u istoriju, čeka nove konzervatorske radove uprkos najavama da je Vlada Mađarske obezbedila 5,5 miliona evra za projekat, uz podršku Vlade Srbije i Vojvodine.

Dvorac Karačonji je jedan od najlepših dvoraca u Vojvodini, ali je nakon decenija različitih namena, od dečjeg doma do fabrike deterdženata, danas skoro napušten. Iako postoji projekat restauracije, rešenje za finansiranje tek treba da se pronađe. Dvorac Hertelendi Bajić u Bočaru, koji je nedavno postao kreativni centar, pokazuje da je prenamena objekata put ka njihovom spasavanju.

Nova Crnja: Đurina kuća i kontroverzna priča dvorca Nojhauzen

Opština Nova Crnja ponosi se sa dva dvorca, dve crkve i rodnom kućom velikog pesnika Đure Jakšića. Njegova kuća, spomenik od velikog značaja, panonskog je tipa i bila je predmet sanacija 1961. i 1981. godine, a poslednji radovi su rađeni 2011. Ipak, Zavod za zaštitu spomenika Zrenjanin navodi da je postavka anahrona, a dvorište devastirano.

Dvorac Nojhauzen, izgrađen za vreme Drugog svetskog rata za potrebe nemačkog nacističkog generala, relativno je dobro očuvan i danas se koristi za snimanje filmova, proslave i posete, što je pozitivan primer održivog korišćenja.

Sečanj: Dvorac koji to nije

U opštini Sečanj izdvajaju se crkva Svetog Nikole u Jaši Tomiću i dvorac u Konaku. Crkva iz 18. veka je relativno dobro očuvana, dok dvorac u Konaku služi kao osnovna škola. Iako ima namenu, nedostatak sredstava za adekvatno održavanje vidljiv je na samom objektu.

Žitište: Mali broj, ali veliki značaj

U opštini Žitište nalaze se samo dva spomenika kulture, ali oba su od velikog značaja: Crkva Svetog Save i Simeona u Srpskom Itebeju i ikonostas Srpske pravoslavne crkve Svetog Arhangela Mihajla u Međi.

Ova publikacija je finansirana uz podršku Slavko Ćuruvija fondacije.