ANKETA: Vodotoranj ili zgrada Vojvođanske banke – šta je veći arhitektonski promašaj?
Ako pitate Zrenjanince koji je to najveći arhitektonski promašaj u njihovom gradu, od mnogih ćete dobiti odgovore da su to Vodotoranj ili zgrada Vojvođanske banke. Ili oba objekta zajedno.
Podeli vest:
Vodotoranj u strogom centru Zrenjanina verovatno je graditeljski objekat sa najviše kontroverzi u ovom gradu.
Poslovna zgrada sa jedanaest spratova, zbog svojih arhitektonskih obeležja i upadljivog odudaranja od ambijentalne celine najužeg gradskog jezgra, decenijama je mnogima upadala u oči i nailazila na brojne kritike.
PROČITAJTE JOŠ: Milioni, kamioni: „Eko Maber“ od grada dobio još jedan višemilionski posao
Ne samo izgled, nego i funkcionalna vrednost zgrade neprekidno je bila upitna. Tadašnji stručnjaci su uveravali da je Vodotoranj neophodan i da će obezbediti izravnavanje pritiska u mreži, kao i ravnomernu potrošnju vode.
Vodotoranj je svečano pušten u rad u leto 1964. godine, a nije prošlo dugo vremena i već je počeo da gubi svoju funkciju. Neki tvrde da nikada nije ni radio, osim kada je veliki rezervoar na vrhu probno napunjen sa milion litara vode.
Ne samo da rezervoar nije služio svojoj svrsi, nego i danas mnogi spratovi ove zgrade zvrje prazni. Nakon propasti Banatske banke, Vodotoranj je menjao vlasnike, da bi završio u rukama nekih drugih bankara i više privatnih vlasnika. Nekoliko spratova je Grad Zrenjanin pretvorio u svoj poslovni prostor, ali je nepoznato čija je džinovska kaca na vrhu i ko o njoj treba da brine.
Zato su mnogi uvereni da je u pitanju jedna od najvećih promašenih investicija u Zrenjaninu.
S druge strane, zgrada Vojvođanske banke, sa površinom plavog fasadnog stakla od 5.800 kvadratnih metara, objekat je koji dominira Trgom dr Zorana Đinđića u Zrenjaninu.
Njena izgradnja je počela oktobra 1986. godine, da bi oktobra 1992. nastavljeni radovi na završetku fasade. Zasluga za izgled plave fasade i enterijera pripada arhitekti Stanku Đorđeviću.
Devedesetih godina ovo zdanje bilo je sinonim za tadašnje savremeno bankarsko poslovanje. I ne samo da je filijala banke u Zrenjaninu širila svoje poslovanje, pa je 2000. godine koristila svih 8.015 kvadrata savremeno uređenog prostora, nego su u holu održavane i koncertne i književne večeri.
Godinama kasnije, prostor banke je sužen za osnovne usluge, a u zgradu je useljen kineski tržni centar.
A šta vi kažete – koja od ove dve zgrade je veći arhitektonski promašaj?
Podeli vest:
