Začini su nekada bili luksuz i kupovali su se samo kad je neophodno – i na grame
Danas ne umemo da kuvamo bez začina, a jela sa kurkumom ili đumbirom kao da su oduvek bila na trpezi.
Začini iz celog sveta postali su domaći, dostupni su i većina nije preskupa, pa se lako i relativno jeftino eksperimentiše.
No, nije tako bilo oduvek.
PROČITAJTE JOŠ: Izašao je novi Gomex nedeljni katalog: Mnogo proizvoda po akcijskim cenama!
U jednom prosečnom vojvođanskom domaćinstvu, koje je, modernim jezikom, bilo samodovoljno, odnosno proizvodilo gotovo sve što je porodici potrebno za život, začini su bili luksuz i kupovali su se samo kad je neophodno – i na grame.
Nije se moglo bez soli, aleve paprike, bibera, a kad se prave kobasice, kupovao se i najkvirc ili piment.
U baštama je bilo mirođije i peršunovog lista i ovi začini su se koristili najviše kad su sveže ubrani. I to bi bilo to.
Začini koji su stizali iz dalekog, nepoznatog sveta, čuvali su se u apotekarskim ormanima i komodama, kao lekovi i relikvije.
U malo imućnijim, građanskim kućama, mogla se naći i koja šipka vanile ili poneki muškatni oraščić. Ostali začini su bili nepoznati i tada se lako živelo bez njih.
Ali, i ono što se kuvalo bilo je lokalno, tradicionalno, i sa onim što je na tom tlu raslo i zrelo.
Danas su začini obavezan deo svake kuhinje, od origana, majčine dušice, đumbira, karija, anisa, timijana, lovorovog lista, šafrana, cimeta, bibera belog, šarenog, crvenog…
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Stoje u kuhinji, a ne u apoteci. A i nekadašnji apotekarski ormani završili su u muzeju.
Tradicionalna trpeza za Badnji dan treba da ima neparan broj jela
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.