VIDEO: Božićni hleb koji govori – simbolika i lepota česnice u domaćoj tradiciji

Festival „Česnica“ posvećen je obrednom božićnom hlebu. Prilika je to da se prikažu običaji, kao i veštine žena koje čuvaju znanja i ukuse i koje ih prenose generacijama.

Česnica je najsjanija zvezda na božićnoj trpezi, ali nema Božića ni bez kolača, torti, slatkiša… Zato su učesnice festivala pokazale šta se još, osim česnice, nađe na božićnoj trpezi.

PROČITAJTE JOŠ: Ovo su najvažnija pravila tokom posta: Šta jesti da biste ostali siti, zdravi i energični

Pripremu česnice prate različiti običaji, a oni se razlikuju ne samo od severa do juga Srbije, nego i od sela do sela. Česnica se priprema na Badnji dan ili rano ujutru na Božić.

Južno od Beograda, mesi se kao beskvasni hleb, od pšeničnog brašna. Voda za testo donosi se sa izvora ili iz bunara. i zove se „jaka voda“, jer po predanju ona ima blagotvornu snagu. I brašno se uzima, prema običajima, iz punog džaka.

U česnicu se obavezno ubacuje novčić, koji se čuva i ponovo ubacuje u testo iz godine u godinu. Negde se u testo stave i figurice od drenovog drveta koje predstavljaju živinu, volove, krave, svinje, pčele… Negde se ubacuju i zrna žita, boba, orasi…

U Vojvodini se česnica pravi kao slatki kolač, od domaćih tegljenih kora. Fil za česnicu je od mlevenih oraha, šećera i meda. Negde u taj fil domaćice stavljaju i suvo grožđe i suve smokve. Liči na baklavu ali nije, jer je vojvođanska česnica izrazito suva.

I u ovu česnicu se stavlja novčić. Od srećnog nalazača domaćin otkupljuje novčić, koji se do sledećeg Božića čuva na ikoni.

U Srbiji se česnica lomi na početku ručka, a lome je i dele isključivo domaćin i sin, ili drugi mlađi muški član porodice.

Kada prelome česnicu na dva dela, poljube obe polovine, a onda se nakon toga oni poljube tri puta uz reči: „Mir Božiji, Hristos se rodi, poklanjam se Hristu i Hristovom roždestvu“. Ovaj pozdrav takođe se ponavlja tri puta, a zatim se polovina česnice podeli ukućanima i počinje ručak.

U Vojvodini se česnica ne lomi nego seče i deli ukućanima. Koliko ima ženske dece udate u drugim kućama, toliko se parčadi česnice ostavlja za njih. I jedno parče se uvek ostavi za putnika namernika.

Običaji su različiti, ali simbolika je ista. Česnica je tu da se oko nje okupe ukućani i da se proslavi rođenje Isusa.

Osim česnice, u mnogim kućama se uoči Božića mese i obredni hlebovi. U pitanju je obično kvasno testo, dakle testo od vode, kvasca, malo soli, ulja i brašna.

Posebni su jer se za Božić posebno modeluju i ukrašavaju. Ti figuralni hlebovi se zovu „zakončići“. Tako hleb može biti u obliku kuće, pa su na njemu predstavljeni svi ukućani, uključujući mačku i psa.

Neka vešta domaćica može umesiti i hleb u obliku krave ili svinje, ovčarnika, njive ili livade.

Česnica se razlikuje od sela do sela, a nekad i od kuće do kuće. Recepti se prenose sa kolena na koleno, onda se vremenom malo i menjaju.

– Kod nas u kući česnica se pravi na dva načina. Mesi se kao pogača, a pravimo je i na tradicionalan vojvođanski način. Česnica u obliku pogače pravi se od kvasnog testa, u nju se stavi novčić. Lome je ukućani, a najsrećniji pronađe novčić. Taj novčić otkupi domaćin, glava porodice, i on se zadene za ikonu, gde stoji do sledeće godine. Moja kćerka česnicu pravi sa korama, orasima, suvim grožđem… Vojvodina je poznata po tome što u njoj živi mnogo nacionalnosti, svi imaju svoje običaje, a mi ih poštujemo i čuvamo – kaže Nada Vlaisavljević iz Taraša.

PROČITAJTE JOŠ: Dijamant i ove godine deo festivala „Česnica“: Tradicija, zajedništvo i praznični ukusi

U Orlovatu, selu u blizini Zrenjanina, jako je važno, na primer, da se testo za kore za česnicu umesi sa vodom iz bunara u dvorištu. Neke domaćice vole da česnicu preliju medom.

Sa kvascem ili od tegljenih kora, sa suvim grožđem ili bez njega, sa prah šećerom ili medom, tek česnica je jedan od najlepših obrednih kolača na ovim prostorima.