Pihtije se spremaju na Krstovdan, a jedu na Bogojavljenje
Pihtije su jedno od jela koje je potpuno podelilo nepca.
Pihtije ili volite, to jest obožavate, ili ih ne volite uopšte, odnosno ne možete ni da ih pogledate a kamoli probate.
E, za one koji ih vole, dolaze božanski dani.
PROČITAJTE JOŠ: Obredni hlebovi u srpskoj tradiciji: Česnica je kraljica božićne trpeze
Pihtije se, po starim običajima, kuvaju na Krstovdan, 18. januara, a jedu na Bogojavljenje, odnosno 19. januara i svih narednih dana, naravno. Ako preostane.
Nekada su se pihtije kuvale od svinjskih papaka, ušiju i repova iz salamure. Kuvale su se satima u velikom loncu, razlivale u duboke tanjire, porcelanske činije i šerpice.
Pihtije su bile vrlo jednostavne: papci i kožura, pokoje svinjsko uho, možda i rep, beli luk i aleva paprika.
Posle su i pihtije dobile moderan štih. Papci su ostali samo da se jelo „upihtija“, a ubačeni su suva butkica, kolenica, krmenadla iz salamure i slično.
Pa od pihtija, to jest one fine pihtijaste „svinjske supe“, jedva da je nešto ostalo, ali zato mesa ne manjka.
Bilo kako bilo, važno je znati nekoliko stvari.
Valja dobro odmeriti odnos vode i sastojaka. Neko u tu „svinjsku supu“ dodaje peršun i šargarepu, lovorov list, biber u zrnu, ali originalne pihtije su samo od vode, papaka i ušiju. Kako je meso iz salamure, valja prilikom kuvanja probati supu, pa dodati soli ako je potrebno.
Pihtije se kuvaju na tihoj vatri, najmanje tri – četiri sata.
PROČITAJTE JOŠ: „Spora kasa“ – razgovor i podrška nadohvat ruke
Kad se sastojci raskuvaju, supa se procedi u posude za posluživanje, a sa papaka se skine kožura i to malo mesa, te doda u tanjire.
Kad se pihtije malo stegnu, odozgo se nasecka beli luk i pospe malo aleve paprike.
Najvažnije: prilikom kuvanja pihtija voda se ne sme dolivati. To vam je što vam je.