Pihtije se spremaju na Krstovdan, a jedu na Bogojavljenje
Pihtije su jedno od jela koje je potpuno podelilo nepca.
Podeli vest:
Pihtije ili volite, to jest obožavate, ili ih ne volite uopšte, odnosno ne možete ni da ih pogledate a kamoli probate.
E, za one koji ih vole, dolaze božanski dani.
PROČITAJTE JOŠ: Obredni hlebovi u srpskoj tradiciji: Česnica je kraljica božićne trpeze
Pihtije se, po starim običajima, kuvaju na Krstovdan, 18. januara, a jedu na Bogojavljenje, odnosno 19. januara i svih narednih dana, naravno. Ako preostane.
Nekada su se pihtije kuvale od svinjskih papaka, ušiju i repova iz salamure. Kuvale su se satima u velikom loncu, razlivale u duboke tanjire, porcelanske činije i šerpice.
Pihtije su bile vrlo jednostavne: papci i kožura, pokoje svinjsko uho, možda i rep, beli luk i aleva paprika.
Posle su i pihtije dobile moderan štih. Papci su ostali samo da se jelo „upihtija“, a ubačeni su suva butkica, kolenica, krmenadla iz salamure i slično.
Pa od pihtija, to jest one fine pihtijaste „svinjske supe“, jedva da je nešto ostalo, ali zato mesa ne manjka.
Bilo kako bilo, važno je znati nekoliko stvari.
Valja dobro odmeriti odnos vode i sastojaka. Neko u tu „svinjsku supu“ dodaje peršun i šargarepu, lovorov list, biber u zrnu, ali originalne pihtije su samo od vode, papaka i ušiju. Kako je meso iz salamure, valja prilikom kuvanja probati supu, pa dodati soli ako je potrebno.
Pihtije se kuvaju na tihoj vatri, najmanje tri – četiri sata.
PROČITAJTE JOŠ: „Spora kasa“ – razgovor i podrška nadohvat ruke
Kad se sastojci raskuvaju, supa se procedi u posude za posluživanje, a sa papaka se skine kožura i to malo mesa, te doda u tanjire.
Kad se pihtije malo stegnu, odozgo se nasecka beli luk i pospe malo aleve paprike.
Najvažnije: prilikom kuvanja pihtija voda se ne sme dolivati. To vam je što vam je.
Podeli vest:
