Kuvani paradajz: Omiljena zimnica bez koje se zima nije mogla zamisliti
Kuvani paradajz ili sok od paradajza danas uglavnom kupujemo u prodavnici. Ko i kuva paradajz, često kupi poluprerađeni sok pa ga kod kuće samo dokuva i konzervira. A kako se nekada kuvao paradajz, omiljena zimnica bez koje se zima nije mogla zamisliti? Jer, kako preživeti zimu bez paradajz čorbe ili sosa od paradajza uz rinflajš. […]
Kuvani paradajz ili sok od paradajza danas uglavnom kupujemo u prodavnici. Ko i kuva paradajz, često kupi poluprerađeni sok pa ga kod kuće samo dokuva i konzervira.
A kako se nekada kuvao paradajz, omiljena zimnica bez koje se zima nije mogla zamisliti? Jer, kako preživeti zimu bez paradajz čorbe ili sosa od paradajza uz rinflajš.
PROČITAJTE JOŠ: Gomex svoje potrošače redovno obraduje nekim poklonom – tako će biti i ovog vikenda
Kuvanje paradajza bio je veliki posao a kako se kuvalo i po sto litara, taj posao se obavljao u etapama, kako je paradajz sazrevao u bašti.
Prvo je trebalo dobro oprati flaše. Za to je služila četka sa dugačkom drškom, koja je dosezala do samog dna. Nekadašnje flaše za paradajz nisu imale metalni čep, to je došlo kasnije. Zato se za hermetičko zatvaranje koristilo crevo za kobasice.
Paradajz se prvo dobro opere, pa iseče na četvrtine i stavi u veliki lonac na prvo kuvanje.
Kad se dobro skuva, sledi faza presovanja. Na scenu stupa još jedan kuhinjski ručni aparat, pasir ili pasirka. Napravljen od drveta, sa metalnim delom za ceđenje, nekada obavezni deo svake kuhinje, danas ukras.
U pasir se sipa vreo paradajz sa ljuskom i semenom i presuje muljačem, dok se iz mase ne iscedi i poslednja kap soka. Sok, oslobođen ljuske i semena, ponovo ide u lonac, na još jedno kuvanje.
Kuva se još petnaestak minuta i tako vreo sipa u flaše. Flaše se poređaju u pliću posudu sa vrelom vodom, da se malo ugreju kako ne bi popucale kad se u njih uliva vreo sok. Sok se iz lonca kutlačom sipa u flaše uz pomoć levka, pomalo u svaku bocu.
Prva flaša se načne već u oktobru
Kad se flaše napune, hermetički se zatvore parčićima prethodno isečenog i pokvašenog creva. To crevo se prosto zalepi za grlić flaše i garantuje da se paradajz neće pokvariti.
Flaše pune soka ređaju se u veliku korpu plevaru, u koju se prethodno stavilo neko staro ćebe, prekrivač a može i neki stari kaput. Kad se korpa napuni, dobro se „zatrpa“ tkaninom i ostavi da se u plevari prirodno ohladi. To traje i 24 sata.
Onda se sutradan flaše polako vade iz korpe, dobiju još jedan poklopac od papira i idu na police.
Prva flaša se načne već u oktobru, jer paradajza u baštama više nema a čorba ili sos se kuvaju bar jednom nedeljno.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Flaše se, kad se sok potroši, ne bacaju ni slučajno. Dobro se operu i čekaju sledeću godinu.
Danas je sve drugačije. Kuvani paradajz i dalje je omiljena zimnica ali se do njega dolazi na mnogo lakši način a pasir, četka za flaše ili levak postali su retkost.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.