ISHRANA U VREME POSTA

Tokom posta se isključuju namirnice animalnog (životinjskog) porekla, koje su izvor punovrednih proteina i esencijalnih aminokiselina koje naš organizam nije u stanju da sintetiše – stvara, već ih moramo unositi putem hrane.

Zato je neophodno uvrstiti namirnice koje su kompatibilne i koje mogu nadomestiti belančevine, kako ishrana ne bi bila deficitarna u ovom nutrijentu. Proteini su gradivne materije i neophodno je da budu zastupljeni 10 – 15 % na dnevnom nivou, tj. 0,8 – 1 g po kg TM, za sportiste 1,2 g po kg TM.

Pored duhovnih pravila, važno je da ishrana bude izbalansirana, kako bi detoksikacija organizma i pročišćenje upotpunilo religiozni, moralni i etički čin.

Ishrana za vreme posta ne sme biti jednolična, monotona, zasnovana na siromašnom i neuravnoteženom izboru, uz permanentno ponavljanje istih jela, kako neretko izgleda posna trpeza.

Obavezno svakodnevno konzumirati žitarice od punog zrna žita – pšenica, raž, ječam, ovas, heljda, proso, spelta… Pretvaranje integralnih žitarica u proizvode od belog brašna je jedna od najvećih grešaka u ishrani savremenog čoveka. Ovim postupkom se od zrna žita odstranjuju svi oni sastojci koji imaju regulatornu i zaštitnu ulogu u organizmu (dijetetska vlakna, esencijalne masne kiseline, vitamin, minerali), a zadržava se samo skrob kao koncentrovana energija, koja podstiče masovnu pojavu gojaznosti.

U ishranu uvrstiti leguminoze – bob, sočivo, pasulj, leblebije, soju, grašak, koje su izvor proteina.

Proteini iz namirnica biljnog porekla su uglavnom deficitarni u jednoj ili više esencijalnih aminokiselina i zato se smatraju nepotpunim proteinima. Ishrana po kvalitetu može biti adekvatna samo ako se kombinuju izvori nepotpunih proteina kojima nedostaju različite esencijalne aminokiseline. Primer –  žita i leguminoze (pirinač i pasulj, pirinač i sočivo, grašak i integralni tost) ili leguminoze, povrće i semenke (boranija sa susamom, humus sa semenkama bundeve).

Povrće se preporučuje sveže, nekonzervisano, organski uzgajano. Zahvaljujući obilju vitamina, minerala, celuloze ono ima neprocenjivu ulogu. Na dnevnom nivou se preporučuje 400 – 500 g raznovrsnog povrća, sezonskog karaktera.

Voće ima hranjivu, dijetoprofilaktičku i dijetoterapeutsku vrednost.

U posni jelovnik uvrstiti i orašaste plodove (orasi, bademi, lešnici…) koji su prirodni izvor lignina i omega 3 masnih kiselina, liposolubilnih vitamina A i E, kalcijuma, gvožđa, kalijuma, cinka, magnezijuma. Iz tog razloga imaju antikancerogeno svojstvo, prirodni su razređivači krvi i preventivno deluju na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, hipertenziju, holesterol, trigliceride.

Riba je veoma lekovita, poseduje visok sadržaj belančevina, izvor je omega 3 masnih kiselina, morska riba je bogata mineralnim solima, jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom, kao i vitaminima iz grupe B koji su dragoceni za pravilan rad nervnog sistema.

Preporučuje se – losos, bakalar, skuša, haringa, sardine, tunjevina.

Od ulja, moja preporuka je extra devičansko maslinovo ulje, ono poseduje oleinsku mononezasićenu masnu kiselinu i antioksidanse koji smanjuju rizik za nastanak tromba, spuštaju LDL (loš holesterol) a istovremeno povećavaju HDL (dobar holesterol), štiti od gastritisa, stimuliše lučenje žuči. Toplota i svetlost negativno utiču na kvalitet ulja i doprinose oksidaciji, iz tog razloga ulje treba čuvati na suvom, tamnom i hladnom mestu do 14 C.

Hrana treba da bude uzgajana na organski način, što znači da se ne koriste savremene agrotehničke mere, kao što su veštačka đubriva, pesticidi, hebricidi. Ovaj princip je veoma važan, jer samo prirodno uzgajana hrana uz pomoć prirodnih sredstava za đubrenje i zaštitu, ima sve potrebne sastojke u sebi.

Sada kada smo prošli osnovne principe ishrane koja se treba poštovati za vreme posta zarad dobrog balansa i očuvanja zdravlja, vidimo da je reč o vrlo kompleksnom režimu.

Ono što bih izdvojila je da je redovnost i vremenska preraspodela obeda, količina, kombinacije, izbor i raznovrsnost namirnica individualna za svakog pojedinačno i da se ne može posmatrati holistički.

Specijalista – strukovni nutricionista dijetetičar Karolina Petrović