Biber – začin bez kog se neka jela jednostavno ne mogu zamisliti

Iako već dugo nije kao što je nekad bilo, jedan deo Banaćana danas će za ručak imati supu, pileću ili juneću. A u njoj i – biber!

Kao što se nekad nije mogao zamisliti nedeljni ručak bez supe i rinflajša, tako (mnogi) ne mogu zamisliti supu bez bibera. Ako je dobro ne zabiberiš (kijanje i kašljanje od bibera je dozvoljeno i društveno prihvatljivo), kao da supu nisi ni jeo.

Dok nisu stigli đumbir, kurkuma, kari i čia semenke, biber je, pored soli, bio praktično jedini začin na stolu prosečne porodice.

Do pre 60 – 70 godina biber je bio skupoceni dodatak ishrani. Danas je sasvim druga priča – 100 grama na akciji košta 50 dinara.

Biber nam stiže, kažu podaci, najviše iz Vijetnama, Indonezije, Indije. Biber, u ukupnoj svetskoj potrošnji začina, zauzima jednu petinu. Dok ga iz tih dalekih krajeva nije bilo jednostavno dopremiti, tretirao se kao dragocenost.

Pročitajte još: Gomboce od šljiva – poslastica koju vole mnogi od nas

U Srednjem veku biberom se mogao platiti porez. Mnogi narodi i dalje imaju uzrečicu „skup k’o biber“. I kod nas se kaže „papreno skup“. Ne od paprike, nego od bibera.

O hranljivim dejstvima ovog začina znali su stari narodi, a osnovni je element u indijskoj medicini (ajurvedi). Pomaže stomaku da bolje vari, oslobađa višak vode u organizmu…

O tome koliko poboljšava ukus jela da se i ne govori. Od supa i čorbi, preko svih vrsta mesa, sarme, đuveča… Godi svima osim čirašima.

Crni, beli, crveni, zeleni, svi stižu sa iste stabljike, a vi izaberite koji vam se najviše sviđa.