Aleksandar Urošević u bakinoj svesci potražio recept za poslasticu koja se vezuje za Uskrs

Zrenjaninca poreklom, a Bečliju po mestu na kom živi poslednjih decenija, Aleksandra Sašu Uroševića, upoznali ste pre nekoliko godina na stranicama portala zrenjaninski.com.

Aleksandar Urošević je, naime, izdao knjigu, istina na nemačkom jeziku i samim tim nedostupnu čitaocima u Srbiji, pod nazivom „Husarske krofne i damski kaprici – Bakin banatski kuvar“. U Austriji je knjiga doživela dva izdanja.

Knjiga je nastala slučajno. Kako bi za ujaka i tetku sačuvao recepte njihove majke, a njegove bake Aurelije Urošević, Saša je fotokopirao svesku i otkrio pravo blago. Otkrio je beleške prepune prelepih etnoloških detalja i izraza, koji su već odavno izašli iz mode. Aurelija Urošević, baš kao i Saša, odrasla je trojezično – na srpskom, mađarskom i nemačkom.

PROČITAJTE JOŠ: Coca-Cola HBC Srbija nagradila najvrednijeg reciklera u Zrenjaninu

– Odjednom sam imao ideju da o tome napišem jednu knjigu, to jest komentar o svakom receptu posebno, njegovoj istoriji, zašto se tako zove, odakle potiče i tako dalje. Dakle, kulturnu istoriju svakog zapisanog recepta, ukupno 136. Radi se samo o slatkišima, tortama, kolačima, kiflama… Svaki recept je dobio jedan komentar, sa listom literature, jer sam za to puno podataka tražio u arhivama i starim kuvarima – priča za portal zrenjaninski.com Aleksandar Urošević.

Knjiga se tako može čitati i kao kuvar (recepti su objašnjeni i mogu da se naprave), kao istorija pripreme kolača u Banatu (sa etnološkim i istorijskim podacima i objašnjenjima) i kao životna priča jedne kuvarice (Sašine bake, koja je ovde samo jedan primer od mnogih mogućih banatskih baka). Knjiga je ilustrovana starim fotografijama i razglednicama iz zbirke Aurelije Urošević. Recepte je baka Aurelija pisala na mađarskom i nemačkom.

I za čitaoce portala zrenjaninski.com Saša je u bakinoj svesci potražio recept za poslasticu koja se vezuje za Uskrs.

Vojvođanski mafiši

– Našao sam jedno pecivo, koje ima neke veze sa Uskrsom. Kod moje bake se na mađarskom zove csöröge. U literaturi se na srpskom pecivo zove vojvođanski mafiši. U svesci kod moje bake Aurelije recept izgleda ovako: 6 decilitra brašna, 6 žumanaca, malo soli i šećera pomešamo sa vinom, kako bismo dobili jedno čvrsto testo. Razvučemo ga oklagijom i isečemo radlom na veličinu „kartica“. U sredini svake „kartice“ dođu još dva kratka reza. Rezove provučemo jedan kroz drugi i savijemo ih da dobijemo mašnice, koje pečemo u vreloj masti ili ulju. Od istog testa mogu se iseći i duguljasti komadići u obliku zečijih ušiju. Posipaju se prah šećerom i eto lepe poslastice za Uskrs – kaže Saša.

On dodaje da je mađarski naziv csöröge onomatopejski i imitira zvuk, koji se čuje kada se testo stavi u vruću mast. Drugi nazivi interpretiraju na različit način izgled peciva: „brnjice“, „rodino gnezdo“, „piljevina“, „purimske krhotine“, „krpice“ ili „pocepane pantalone“, kao u Bačkoj. I pored različitih naziva pecivo je, kako izgleda, jedan interesantan primer za zajedničke preferencije različitih naroda.

Pecivo poznato u mnogim zemljama

Saša kaže i da je u literaturi ovaj kolač na srpskom nazvan „mafiš“. Ne zna zbog čega ali mu je palo na pamet da možda ima veze sa francuskom izrekom „je m’en fiche!“ ili, u prevodu, „baš me briga“ što je testo pocepano.

PROČITAJTE JOŠ: Prolećni radovi u dvorištu i voćnjaku: Ponuda koja će vam se zaista dopasti

Mi ga ipak u ovim krajevima zovemo „listići“ i vrlo je česta poslastica u mađarskoj kuhinji i danas.

– Zanimljivo je i da je ovo pecivo poznato u mnogim zemljama. U skandinavskim zemljama poznato je pod nazivom „klenät“, u Americi kao „angel wings“, a u Zapadnoj Africi, na primer u Nigeriji, kao „chin-chin“ – ističe Aleksandar Saša Urošević.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.