Žene čak napuštaju visoko pozicionirane poslove da bi započele sopstveni biznis

Zahvaljujući merama koje sprovodi zrenjaninska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, više ženskih preduzetnica je ove i prošle godine osnovalo sopstvene firme, uz podršku programa za samozapošljavanje.

Jedna od tih firmi je i „Stašine đakonije“, koju je vlasnica Stanislava Dragojlo registrovala 15. marta. Ona je na evidenciju nezaposlenih došla krajem prošle godine, nakon što je samovoljno otišla sa visoko pozicioniranog radnog mesta u poznatoj kompaniji, kada više nije mogla da se nosi sa nivoom stresa i opterećenja koje je taj posao podrazumevao. Davnašnju želju da kuvarsko umeće i ljubav prema kuvanju pretoči u posao, tokom nekoliko meseci boravka na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje uobličila je u viziju privatnog biznisa. Za pripremu lokala i kupovinu opreme, pored sopstvenih sredstava, značajna stavka bila je i subvencija u iznosu od 180.000 dinara.

– Kvartalni plan rada moje firme za proizvodnju domaćih jela sam ispunila, čak i premašila, tako da sam prezadovoljna kako se  posao odvija. U potpunosti sam se pronašla u njemu. Moj savet svima koji se dvoume da li da započnu privatan posao jeste da probaju. Da pažljivo osmisle čime će se baviti i da nemaju strah da neće uspeti u tome. Kada već registruju firmu, ulagaće u sebe i u svoj biznis, i trudiće se da se firma razvija, a to vodi ka uspehu – ističe Dragojlo.

Zrenjaninka Jelena Vrakela, s druge strane, odlučila se da uz pomoć subvencija koje joj je obezbedila Nacionalna služba za zapošljavanje, otvori radionicu za izradu torti i kolača „Vrakelino“.

– U Srbiji može da se nađe posao, ili da se od privatnog  posla živi, uz uslov da su očekivanja realna. To znači da plata u startu ne može da bude visoka, odnosno da je potrebno vreme da bismo došli do zarade kojom bismo bili zadovoljni – kaže Vrakela.

Ona je 2015. završila studije gastronomije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a na istom fakultetu, godinu dana kasnije, i master na smeru hotelijerstvo. Bila je uspešan student – prva u generaciji je diplomirala sa prosekom 9,30, a među prvima je završila i master. S obzirom na to da joj je od cele gastronomije poslastičarstvo bilo omiljeno i da je oduvek želela da ima svoju poslastičarsku radionicu, odlučila je da sredstva ušteđevine i subvenciju po programu za samozapošljavanje uloži u pokretanje radionice za izradu torti i kolača. U aprilu je registrovala „Vrakelino“ i već je savladala neke poslovne izazove.

– Proizvodi moraju da imaju deklaraciju o zdravstvenoj ispravnosti hrane, te stoga ovdašnji Zavod za javno zdravlje jednom mesečno sprovodi kontrolu. Cene moraju da budu na nekom realnom nivou, mada poslastice koje se izrađuju „na crno“ predstavljaju nelojalnu konkurenciju, iako je reč o proizvodnji bez prijavljenih radnika, koja se neretko odvija u neuslovnom prostoru – ističe Vrakela.

Među onim preduzetnicama koje su iskoristile subvencije Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se i Sunčica Krstin, vlasnica radionice za  izradu sapuna „Eko sapun“. Manufaktura „Eko sapun“ smeštena je u porodičnoj kući Krstina – dve prostorije su renovirane i opremljene sudovima i kalupima za izradu sapuna, kao i sirovinama i repromaterijalom. Sunčica eko-sapune prodaje na manifestacijama i sajmovima u Zrenjaninu, Novom Sadu, Kikindi, na kojima izlaže proizvode, a plasira ih i putem prodavnica zdrave hrane u Zrenjaninu i Beogradu.