Ovog meseca navršilo se 14 godina otkako je Zrenjaninska industrija piva otišla u stečaj
Stečajni postupak pred Privrednim sudom u Zrenjaninu i dalje traje.
Ovog meseca navršilo se 14 godina otkako je Zrenjaninska industrija piva (ZIP) otišla u stečaj.
Stečajni postupak, koji još uvek traje, pokrenut je 14. jula 2010. godine na predlog Grada Zrenjanina, a nakon što je bivši vlasnik Momčilo Rajić pokušao da odnese proizvodne mašine, kada je intervenisala i policija. Lokalna samouprava je imala pravo da zatraži stečaj zbog dugova koje je Rajić ostavio Gradu Zrenjaninu i Poreskoj upravi.
U kvartalnom izveštaju, za period od aprila do juna ove godine, stečajni upravnik Dragan Božić je naveo da se na računu stečajnog dužnika nalazi 81.559 dinara, da potraživanja pivare iznose 39,6 miliona dinara, a da se vrednost preostalih nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava procenjuje na 39,5 miliona dinara.
PROČITAJTE JOŠ: Proces proizvodnje betona: Od sirovina do završnog proizvoda
Rajić je istakao i da u izveštajnom periodu nije bilo uvećanja ili umanjenja imovine, odnosno da naknadno nije pronađeno ništa drugo što je u vlasništvu ZIP-a, niti da je nešto od postojećeg prodato.
Doduše, u julu prošle godine pokušana je prodaja distributivnog centra u Petrovcu na Mlavi, kada se javio jedan ponuđač – firma „Metal reciklaža“. Ova ponuda je, međutim, bila manja od polovine procenjene vrednosti imovine, pa ju je Odbor poverilaca odbio. Vrednost distributivnog centra je procenjena na 6,7 miliona dinara, a „Metal reciklaža“ je za njega ponudila svega 1,4 miliona.
Zrenjaninska industrija piva je, kao i mnoge druge uspešne fabrike u gradu na Begeju, bila žrtva surove tranzicije i očajne privatizacije. Od pivarskog majstora Sebastijana Krajcezena, koji je 1745. otvorio prvu radionicu za proizvodnju piva, preko jednog od najvećih veleposednika u Vojvodini Lazara Dunđerskog, koji je potkraj 19. veka kupio zrenjaninsku pivaru i značajno proširio proizvodne pogone, do vojvođanskog biznismena Momčila Rajića, koji je 2003. godine, za 912.000 evra, došao u posed 51,04 odsto kapitala ZIP-a, a ubrzo zatim i stavio katanac na vrata, fabrika je prošla dug put i stigla do kraja.
PROČITAJTE JOŠ: Stigla jedna važna informacija koja može da odredi buduću sudbinu „Žitoprodukta“
Vrhunac kvaliteta Zrenjaninsko pivo dostiglo je sedamdesetih godina 20. veka. Osamdesetih godina pivara je zabeležila svoj tehnički maksimum proizvevši 406.000 hektolitara piva i čuvenog energetskog napitka „Tut – gut“. Krenuvši putem tranzicije i privatizacije, došlo je do pada proizvodnje, a ubrzo posle toga i prestanka rada.
Kako je to tuzno… Uskoro ce neki svecano otvarati manifestaciju koja nema smisao bez fabrike i sluze samo da uniste sve cega se dotaknu…
Sve je to doticni Rajic uradio u saradnji sa tadasnjim glavesinama, da im ne pominjem imena, zivi su, zdravi i tu su. Nema potrebe da se pravimo ludi, znaju svi ko su doticni, kao sto se zna ime sahranitelja i unistitelja motela u Sumici. Valjda ce, nadam se, doci na Bozji Sud, jer na ovozemaljski sigurno nece.
Sećam se tut-guta….
Šta smo doživeli! Zatvorena je jedna od pivara koja je imala tradiciju i raznovrstan proizvodni program. Sve smo uništili privatizacijom. Gde smo mi sada! Naša tradicija…… Ako mi sami ne cenimo ko će! Sami smo krivi!