OD STARE TEKSTILNE INDUSTRIJE U GRADU NIJE OSTALO NIŠTA
ZRENJANIN – Od stare tekstilne industrije u Zrenjaninu, koje se sada sećaju samo sredovečni i stariji Zrenjaninci, više nije ostalo ništa. Nova, u daleko manjem obimu, polako se formira, ali je sasvim sigurno da nikada više Zrenjanin neće biti centar tekstilne industrije kao što je to nekad bio. A istorija tekstilne industrije u Zrenjaninu starija […]
ZRENJANIN – Od stare tekstilne industrije u Zrenjaninu, koje se sada sećaju samo sredovečni i stariji Zrenjaninci, više nije ostalo ništa. Nova, u daleko manjem obimu, polako se formira, ali je sasvim sigurno da nikada više Zrenjanin neće biti centar tekstilne industrije kao što je to nekad bio.
A istorija tekstilne industrije u Zrenjaninu starija je od jednog veka.
Čuvena fabrika tepiha osnovana je daleke 1894. godine i u svom istorijatu imala je uspone i padove. Od padova se u toku sto godina oporavljala, ali od poslednjeg, privatizacionog – teško.
Zanimljivo je da na sajtu VBT doo – to je sadašnji naziv fabrike tepiha „Proleter“ – i dalje stoji da novi vlasnik, inače Rus Vladimir Antonov, ima u planu tkanje tepiha visokog kvaliteta, ali u malim serijama. Tepisi od 2006. godine, i pored najave Antonova, nisu izašli. Veliki prostor u predgrađu Zrenjanina, od oko 25.000 kvadrata, izdaje se u zakup, i u radionicama i pogonima se nešto i proizvodi, ali to nisu tepisi.
Ni šeširi se ne prave u pogonima fabrike šešira „Begej“. Fabriku u bankrotu kupio je Novosađanin Miloš Kovačević, odnosno firma „Telix“. Prostor se takođe izdaje, a prema nezvaničnim informacijama, u jednom delu sada se izrađuje obuća ili delovi za nju.
Na prostoru bivše fabrike trikotaže „Zita“ sada je kineski tržni centar, u bivšoj „Slogi“ takođe, a slična sudbina zadesila je i „Midere“.
Fabrika čarapa „Udarnik“je u stečaju osam godina, a stečajni postupak, odnosno likvidacija, nije okončan samo zato što se u procesu restitucije javio bivši vlasnik jednog dela nekretnine, pa je likvidacija stopirana dok se prvo ne reše imovinski odnosi.
Ni u „Slavici“ se odavno ne šiju jorgani – zgradu je pre desetak godina kupila kompanija Mileta Dragića.
U grad su, sa prvim talasom stranih investitora, stigli italijanski tekstilci „Modital“ („Pompea“) i „Fulgar“, ali kao sasvim drugačija tekstilna industrija od one koju smo poznavali. Još po koje malo preduzeće koje pravi čarape ili dečju garderobu i to bi bilo sve od tekstila u gradu u kom je nekad u ovoj grani industrije radilo nekoliko hiljada radnika.