OD NEKADAŠNJE TEPIHARE OSTALI PRAZNI POGONI KOJI SE NUDE U ZAKUP
ZRENJANIN – Posle pisanja portala zrenjaninski.com o situaciji u preduzećima u našem gradu koja su u velikim problemima, u kojima stečaj traje godinama a da se kraj ne vidi, javili su nam se bivši radnici fabrike tepiha „Proleter“ sa tvrdnjom da radnicima nakon kraha fabrike, potraživanja nisu isplaćena do kraja. Priča o nekadašnjem […]
ZRENJANIN – Posle pisanja portala zrenjaninski.com o situaciji u preduzećima u našem gradu koja su u velikim problemima, u kojima stečaj traje godinama a da se kraj ne vidi, javili su nam se bivši radnici fabrike tepiha „Proleter“ sa tvrdnjom da radnicima nakon kraha fabrike, potraživanja nisu isplaćena do kraja.
Priča o nekadašnjem tekstilnom gigantu, zvanično je okončana 19. januara 2016. godine brisanjem iz evidencije privrednih subjekata. Brisanje je završni pečat na stečaju koji je trajao punih 11 godina – od 4. juna 2004. kada je stečaj otvoren, do 23. oktobra 2015. kada je zaključen.
Za 11 godina koliko je trajao, dešavalo se svašta.
Tri godine nakon otvaranja stečaja, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, fabrika je 2007. godine prodata ruskom bizismenu Vladimiru Antonovu za 157 miliona dinara. Bivši radnici tvrdili su da su zalihe gotovih proizvoda i sirovina višestruko nadmašivali sumu koju je Rus izdvojio za pazar. Da ne govorimo o ogromnom kompleksu na kom se fabrika nalazi i zgradama unutar njega.
I kada je prodata, radnici su pritiscima i protestima jedva uspeli da dođu do svojih potraživanja – neisplaćenih zarada. Kada se to konačno desilo, od onoga što im je pripadalo, dobili su nešto više od 77 odsto i to bez kamata iako im je novac dugovan godinama.
Iako je nakon kupovine tepihare sadašnji vlasnik najavljivao pokretanje proizvodnje i tkanje ekskluzivnih tepiha u malim serijama za probirljivo tržište, od toga, naravno, nije bilo ništa.
Danas se u pogonima i objektima u ogromnom kompleksu nekadašnje fabrike tepiha „Proleter“ nalaze zakupci – male proizvodne firme koje rade razne poslove. Neki proizvodne objekte koriste kao skladišta. Ima i praznih pogona koji se stalno nude u zakup. Sadašnji vlasnik gotovo da i ne dolazi. Niko drugi od malo zaposlenih u VBT (Velikobečekerečka tepihara, kako se sada preduzeće zove) nije ovlašćen da daje informacije.