• Na kraju prošle godine u Zrenjaninu bilo 5715 nezaposlenih na evidenciji

    Na području Srednjobanatskog okruga je, na kraju prošle godine, na evidenciji nezaposlenih, bilo 11.476 osoba, objavila je filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u Zrenjaninu.   Od toga, na teritoriji grada Zrenjanina je bilo 5.715 nezaposlenih, u opštini Žitište 1.643, u opštini Novi Bečej 1.638, u opštini Sečanj 1.440 i u opštini Nova Crnja 1.040 lica. […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Na kraju prošle godine u Zrenjaninu bilo 5715 nezaposlenih na evidenciji

    Na području Srednjobanatskog okruga je, na kraju prošle godine, na evidenciji nezaposlenih, bilo 11.476 osoba, objavila je filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u Zrenjaninu.

     

    Od toga, na teritoriji grada Zrenjanina je bilo 5.715 nezaposlenih, u opštini Žitište 1.643, u opštini Novi Bečej 1.638, u opštini Sečanj 1.440 i u opštini Nova Crnja 1.040 lica.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Novi oglas za posao: Firma BALKAN EXPRES traži radnike

     

    U periodu između januara i decembra prošle godine na evidenciji filijale za zapošljavanje, u srednjem Banatu, prosečno se nalazilo 12.516 osoba koje su tražile zaposlenje.

     

    Na birou je najviše bilo nekvalifikovanih radnika, sa prvim stepenom stručne spreme, i to 5.472.

     

    Sledi kategorija sa trećim i četvrtim stepenom srednje stručne spreme (4.664). Sa završenim visokim obrazovanjem u trogodišnjem trajanju bilo je 406, a 692 osobe u četvorogodišnjem.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Unija poslodavaca Srbije pomaže novoosnovanim firmama u Zrenjaninu

     

    „Drugim rečima, broj kvalifikovanih stručnih lica, od drugog do osmog stepena stručne spreme, na evidenciji je tek nešto veći u odnosu na broj nekvalifikovanih. To je u procentima 52 naspram 48 odsto“, navode u zrenjaninskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.

     

    Veća potražnja za profilima koji poseduju stručna znanja

     

    U proteklom periodu je bila veća potražnja za profilima koji poseduju stručna znanja. To su medicinske sestre, lekari, laboranti i drugo medicinsko osoblje, vozači, prodavci, magacioneri, komercijalisti, operateri u proizvodnji, radnici obezbeđenja, radnici u oblasti mašinstva, elektrotehničari, elektroinstalateri, pomoćni radnici u kuhinji, kuvari, konobari… Kada je reč o potražnji za visokoškolcima, bilo je tražnje za farmaceutima, lekarima specijalistima, nastavnicima engleskog i nemačkog jezika, kao i matematike.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Potrebni radnici za rad u restoranu “Banjalučki ćevap PETICA”

     

    U Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode da su se privredne aktivnosti tokom prošle i pretprošle godine odvijale u uslovima pandemije. To je poslodavcima otežavalo poslovanje, kao i uslove rada zaposlenima.

     

    „Ipak, ozbiljnih promena na tržištu rada nije bilo. Nije bilo masovnih otpuštanja. Zapravo, postoji određena ekonomska stabilnost i tendencija vraćanja u okvire privrednih aktivnosti kakvi su bili pre pandemije. Ekonomske mere Vlade Srbije usmerene ka privredi i građanima dale su efekat u smislu lakšeg prevazilaženja poteškoća u poslovanju“, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 1

    1. Ma sve je sjajno, ekonomski tigar riče li riče, uskoro će da rikne skroz.Ko je otišao, taj se vraćati neće, a broj tih što odlaze će da se povećava sve više.Time će se i smanjiti broj nezaposlenih na birou rada koji ničemu ne služi niti je ikad našao adekvatan posao bilo kome, a steći će se privid smanjenja nezaposlenih samom činjenicom da će biti manje njih prijavljeno jer će još mnogi otići preko grane.Statistika je običan privid i prevara, pravo stanje stvari govori nam nešto sasvim drugo.Isto kao i sa prosečom platom.Neki jedu meso, neki samo kupus, u proseku svi jedemo sarmu.Ali stvarno stanje je sasvim drugačije i mnogo teže nego što nam mediji serviraju.

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Ekonomija