MUKE DOMAĆIH STANODAVACA: Podstanari ostavljaju neplaćene račune i ruinirane stanove

ZRENJANIN – Namera države da natera stanodavce da plaćaju porez od 20 odsto na rentiranje stanova, odnosno na prihode koje ostvaruju na taj način, nije naišla na odobravanje kod vlasnika nekretnina koji ih izdavaju u zakup.

Predsednik Udruženja stanodavaca Srbije Dragan Cvijetićanin iz Zrenjanina kaže za portal zrenjaninski.com da mu je poznato da su stanodavci u zakonskoj obavezi da plaćaju porez, i da to nije od juče, ali da velika većina njih nije to radila iz više razloga.

– Prvi je taj što velika većina stanodavaca već plaća pun iznos poreza na imovinu za nekretninu koju izdaje u zakup, jer se smatra da ima višek stambenog prostora. Stoga, velika većina njih je mišljenja da bi plaćanjem poreza na prihod i na imovinu bila duplo oporezovana za istu nekretninu – objašnjava Cvijetićanin.

On dalje navodi da nije zakonski regulisano da li su stanodavci u obavezi da plaćaju porez na prihod od izdavanja stanova i kada ne stigne dohodak, odnosno kada ne uspeju da naplate kiriju.

– Sve su izraženiji problemi oko naplate stanarina. U Poreskoj upravi je teško dokazati da podstanar nije platio kiriju, a sve češće se dešava i da, kada ode iz stana, ne izmiri ni račune za komunalije, koji se vode na stanodavca. Veliki je problem i to što sve više stanova i stvari u njima ostane u ruiniranom stanju nakon iseljenja podstanara, zbog čega imamo velike troškove oko uređenja – ističe Cvijetićanin.

Naš sagovornik napominje da visina kirija opada, pa se one sada u Zrenjaninu kreću od 70 do 110 evra, u zavisnoti od kvadrature stambenog prostora, a da istovremeno raste porez na imovinu.

– Smatramo da je poreska stopa od 20 odsto neprihvatljivo visoka, jer je u pitanju petina ostvarenog prihoda. U Hrvatskoj je, recimo, taj porez 12 odsto, u Bosni i Hercegovini 10, a u Crnoj Gori 9 odsto. Iz razgovora sa stanodavcima sam zaključio da bi većina i plaćala porez da je niži. Neki su ga plaćali, ali su u međuvremenu prestali, jer ih država ni na koji način nije štitila od nesavesnih podstanara – precizira Cvijetićanin.

On zaključuje da je potrebno definisati sve obaveze države prema stanodavcima, i obrnuto, jer će u suprotnom, što se već dešava, vlasnici nekretnina, okrečiti stanove i zaključati ih, ne želeći da ih rentiraju kako ne bi bili na gubitku. A, oni koji i odluče da ih i ubuduće izdaju u zakup, neće biti u mogućnosti da ih uređuju, jer za to neće imati finansijskih sredstava, pa će zakupci vremenom boraviti u sve lošijim objektima.  

Udruženje stanodavaca Srbije, sa sedištem u Zrenjaninu, osnovano je sredinom februara 2014. godine, sa namerom da pomogne stanodavcima da ostvare svoja prava i da zaštite interese. Osnovna ideja je da se stanodavci iz cele Srbije ujedine, kako bi mogli da utiču na zakonodavna tela da ukinu postojeće i donesu nove, bolje zakone.