KAKO DA PREDUZETNICE BUDU KONKURENTNE NA TRŽIŠTU
ZRENJANIN – U organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije i Udruženja poslovnih žena „Sofia“ iz Zrenjanina održana je radionica posvećena zrenjaninskim preduzetnicama, sa ciljem da one dobiju informacije i steknu adekvatno znanje u vezi sa mogućnostima internacionalizacije njihovog poslovanja. Ovaj projekat je realizovan uz podršku Američke ambasade. Osnovni cilj projekta pod nazivom „Slobodan pristup tržištu za sve […]
ZRENJANIN – U organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije i Udruženja poslovnih žena „Sofia“ iz Zrenjanina održana je radionica posvećena zrenjaninskim preduzetnicama, sa ciljem da one dobiju informacije i steknu adekvatno znanje u vezi sa mogućnostima internacionalizacije njihovog poslovanja. Ovaj projekat je realizovan uz podršku Američke ambasade.
Osnovni cilj projekta pod nazivom „Slobodan pristup tržištu za sve – kroz unapređenje integrisanja ženskog preduzetništva u tržišnu ekonomiju Srbije“ je razvoj tržišne ekonomije kroz uključivanje skoro neiskorišćenih ekonomskih resursa privrede Srbije, kao što je žensko preduzetništvo.
– Upriličen je i takozvani B2B susret, na kojem su preduzetnice mogle da razmene svoja iskustva. Nadam se da će ova radionica pomoći nekome da se afirmiše, što bi doprinelo boljoj poslovnoj klimi u našem regionu. Smatram da imamo i potencijala i veoma sposobne poslovne žene i preduzetnice – istakla je predsednica udruženja „Sofia“ Marijana Kerleta.
Ona je naglasila da se očekuje bolja saradnja sa institucijama Grada, kao i pokretanje inicijativa koje bi doprinele razvoju ženskog preduzetništva.
Preduzetnica i diplomirani ekonomista Biljana Trifunović, vlasnica privatne firme koja se bavi edukacijom, kroz konaslting pomaže privrednicima u uvozu, izvozu i međunarodnim porezima. Ona je na radionici govorila o izvozu, navodeći da nije svaki isti.
– Da bi se koristile povlastice, čime je naša roba konkuretnija na inostranom tržištu, trebalo bi ozbiljno pripremiti dokumentaciju i dokaze da je roba srpskog, odnosno odgovarajućeg porekla. Dešava se, najčešće iz neznanja, da privrednici pogreše i napišu da je roba srpskog porekla, a kada stigne na strano tržište onda se ustanovi da nije. Tada se firma stavlja na crnu listu i onemogućava joj se da kasnije bude izvoznik u tu zemlju, a zbog čega i Srbija snosi posledice – objasnila je Trifunović.