Gradilište kompanije „Linglong“ je veliko kao 200 fudbalskih terena!
Najveće gradilište u Srbiji, na površini od sto hektara, ili 200 fudbalskih terena, trenutno se nalazi u industrijskoj zoni „Jugoistok“ u Zrenjaninu. Tamo je u toku realizacija višefazne gradnje proizvodnog kompleksa kompanije „Linglong Tajr“, saopštio je Grad Zrenjanin. Na celokupnoj površini stacionirano je mnoštvo kranova, građevinske mehanizacije, na desetine transportnih vozila, miksera i nekoliko […]
Podeli vest:
Najveće gradilište u Srbiji, na površini od sto hektara, ili 200 fudbalskih terena, trenutno se nalazi u industrijskoj zoni „Jugoistok“ u Zrenjaninu. Tamo je u toku realizacija višefazne gradnje proizvodnog kompleksa kompanije „Linglong Tajr“, saopštio je Grad Zrenjanin.
Na celokupnoj površini stacionirano je mnoštvo kranova, građevinske mehanizacije, na desetine transportnih vozila, miksera i nekoliko stotina radnika. Oni podižu prateće objekte unutar gradilišta obuhvaćenog ogradom dužine četiri kilometra.
Po obimu radova i približnoj površini na kojoj se izvode, u rangu s ovim gradilištem je „Beograd na vodi“. Međutim, kada su u pitanju direktne privredne investicije, onda zrenjaninsko gradilište u ovom trenutku prevazilazi okvire Republike Srbije. „Linglong Tajr“ u kompleks za proizvodnju pneumatika investira skoro milijardu dolara. To je, podsetimo, najveća direktna strana investicija u Republici Srbiji i najveća privredna investicija u Zrenjaninu ikada.
PROČITAJTE JOŠ: Počelo podizanje novog zida na Reformatorskom groblju
Investitor „Linglong Internešnel Jurop“ Zrenjanin odredio je za izvođače radova kineske kompanije „China Energy Engineering Group“ (CEEC) i „China Road and Bridge Corporation“ (CRBC). One su angažovale i brojne podizvođače iz Srbije, uključujući i zrenjaninske, a za projektanta beogradsku firmu „Mašinoprojekt Kopring“.
U prvoj fazi podižu se tri ulazne kapije, dve trafostanice i mreža lokalnih električnih vodova. Istovremeno, u sklopu druge faze, izvode se radovi na izgradnji četvorospratne upravne i poslovne zgrade za istraživanje i razvoj, centra za rekreaciju zaposlenih i restorana, rezervoara i pumpne stanice za hidrantsku mrežu, kao i 608 parking mesta. Rok za završetak ovih radova je 30. novembar ove, odnosno 1. septembar 2021. godine, za drugu fazu.
Gradilište površine kao Stajićevo ili Lukićevo
Razmere gradilišta možda se najbolje mogu sagledati pomoću mape programa „Gugl Zemlja“. Na njegovoj „najsvežijoj“ verziji vidljiva je i parcela „Linglonga“ u jeku radova. U poređenju s pojedinim delovima grada, gradilište prevazilazi teritoriju Bagljaša, desno od Bulevara Veljka Vlahovića, odnosno celokupnu površinu MZ „Sonja Marinković“. Dvostruko je veće od cele „Male Amerike“, oivičene Begejom i jezerima. Neznatno veću površinu zauzima i cela mesna zajednica „Žarko Zrenjanin“, na čijoj teritoriji živi preko 7.500 stanovnika. Približne površine gradilišta je i cela Mužljanska kolonija, zajedno sa svim jezerima Peskare. Iste površine su i celo jedno Stajićevo ili Lukićevo.
Površinu od oko 100 hektara zauzima i kompletna industrijska zona „Bagljaš“, zajedno s poslovnim objektima u zoni puta za Novi Sad i tržnim centrom BIG.
Onima koji nisu bliske te lokalne relacije, u poređenju s prosečnim fudbalskim igralištem dimenzija 100 puta 50 metara, gradilište obuhvata tačno 200 fudbalskih terena. Za sada oivičen magistralnim putem Zrenjanin – Beograd i obilaznicom oko Zrenjanina, budući kompleks „Linglonga“, kao i kompletna industrijska zona „Jugoistok“, kako se planira, naći će se i u neposrednoj blizini auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.
Podeli vest:
Nije vaš posao da nam prenosite šta je „saopštio grad Zrenjanin“ (ko je to, btw?)! Vaše je (po zakonu) da se ne predstavljate lažno i INFORMIŠETE javnost, a to se ovako ne radi. Možda jeste profitabilno, ali je i baš zato propaganda, a ne informisanje. Ako vam je to opredeljenje, onda umesto onog opisa medija u dnu strane, levo – samo napišite da ste propagandno glasilo i nemojte se nikad i nigde prijavljivati za bilo koja budžetska sredstva. (Dobra vest za vas može da bude da za solarni prebac umazanog keša i razne režimske uslugice ovde još uvek nema nadležnih.)
Informisanje bi u slučaju Linglonga izgledalo tako što bi npr neko od vaših…hm…novinara (?) samo bar nabrojao do sada utvrđeno kriminalno delovanje tzv institucija i najviših vršilaca vlasti u vezi sa ovim giga „projektom“!
Opet ne valja. Očistili smetlište i ruglo na staroj železničkoj stanici. Zida se velelepni kompleks Beograd na vodi. Ne valja.
Prave novi most na Savi. Ne valja. Pravi se metro Ne valja. Prave se autoputevi Ne valja. Ko ovde pravi propagandu.
Bezočna zloupotreba javnih resursa, razarajuća korupcija, masovna i organizovana divlja gradnja – uz protivzakonito isisavanje preostalih vrednosti prošlih, sadašnjih i budućih generacija i beskrajno zaduživanje? Da, to zaista ne valja. Ne znam jeste li primetili stampedo ljudi u suprotnom smeru od vaše projekcije sveopšte lepote? Osvesti se, čoveče! Nema izgovora u 21.veku za toliko neznanje i totalno slepilo bar za prepoznavanje problema – ako niste u stanju da pomognete u rešavanju, nemojte bar smetati sa navedenim budalaštinama.
Beograd na vodi je problem u najavi, toliki stambeni kapaciteti nemaju gde kanalizaciju da sprovedu pod 1.da ne idemo dalje.
Nije los ni jedan most ni autoput, oni su predvidjeni infrastrukturnim planovima iz 60-tih, al su problematicne kamate i uslovi kreditiranja, problem su burazerski podizvodjaci, problem je da je jedan covek i ministar i premijer i predsednik …
По доласку на власт затекли дуг од 15 млрд USD, сада се тај дуг увелико приближио цифри од 30 млрд! Километар пута код нас вишеструко скупљи него било где у развијеном свету, BWF нико не зна коме припада нити чије са паре ту окрећу, метро процењен на једну милијарду долара, доласком напредњака већ стигао до цифре од четири милијарде…свакако да не ваља, само треба мало извући главу…
100 hektara plodne zemlje vojvodine za proizvodnju guma ili visoko kancerogene proizvodnje …ljudi nemaju vode a sad i zemlju i vazduh malo zatrovat zarad čega da bi nekolicina radila…pa ta ista nekolicina ce oboleti odcraznih vrsta tumkra vremenom i ta tzv zarada ce na lečenje…umesto hrane i stoke da se subvencionise domaca proizvodnja…Ako je ovo uspeh tssko nama sta su neuspesi…Zrenjanin za 50 god nestaje …pozzAki