Fiskalni savet: Struja mora da poskupi do 20, a gas do 70 odsto

Fiskalni savet Republike Srbije smatra da struja za potrošače mora da poskupi između 15 i 20 odsto, a prirodni gas za domaćinstva za 65 – 70 odsto.

U suprotnom, javna preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) i „Srbijagas“ neće biti u stanju da finansijski ozdrave, ili barem zaustave finansijsko „krvarenje“, ocenjuje Fiskalni savet.

PROČITAJTE JOŠ: Agencija za energetiku dala saglasnost: Od 1. avgusta skuplji prirodni gas

„Povećanje cena struje od 15 do 20 odsto za domaćinstva, uz slično povećanje za privredu, potreban je ali nikako i dovoljan uslov za ozdravljenje EPS-a. Ovakvo povećanje ne samo što bi zaustavilo trenutno finansijsko „krvarenje“ preduzeća već je i ekonomski opravdano. Naime, sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou. Takođe, podstiče i neracionalnu potrošnju“, navodi u izveštaju ovo nezavisno telo.

U Fiskalnom savetu napominju da bi čak i sa ovakvim povećanjem cena struje za domaćinstva u Srbiji ostala među najnižim u Evropi.

Cena gasa za domaćinstva, s druge strane, trebalo bi da poskupi za 65 – 70 odsto. Cena gasa za privredu morala bi da poraste za oko 75 odsto.

„To na prvi pogled izgleda kao veliko povećanje, ali ne bi bio presedan. Slične cene su važile i tokom 2013-2015. godine. Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10 do 40 odsto u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana“, navodi Fiskalni savet.

Krupne greške došle na naplatu

Stručnjaci ističu da su krupne greške u upravljanju EPS-om i „Srbijagasom“ došle na naplatu tokom svetske energetske krize. Nepovoljne globalne okolnosti bile su okidač koji je razotkrio domaću krizu državnih energetskih preduzeća, a koja je tinjala već duže vreme.

„Ove dve krize (svetska, a naročito domaća) dovele su do toga da je od jeseni 2021. glavni problem Srbije postalo pitanje kako da se finansira i obezbedi uredno snabdevanje zemlje strujom i gasom. EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe jer nije na vreme investirao u svoje kopove uglja. Sada manjak i uglja i struje mora da uvozi po rekordno visokim cenama“, piše u izveštaju Fiskalnog saveta.

Za razliku od EPS-a, koji bi trebalo da bude kičma domaće ekonomije i da sopstvenom proizvodnjom ne samo pokriva domaću potrošnju već i izvozi, „Srbijagas“ je sistematski zavisan od uvoza.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

„Iako su uvozne cene van kontrole domaće ekonomske politike, veliki propust „Srbijagasa“ je to što još uvek nije izgradio skladište gasa dovoljnog kapaciteta. A to je odavno bilo predviđeno da se završi. To skladište omogućilo bi stabilno snabdevanje zemlje tokom zime, kad je potrošnja najveća zbog grejanja. Usled manjka skladišnih kapaciteta, a delom i zbog lošeg upravljanja postojećim skladištem u Banatskom Dvoru, gas za grejanje se tokom prethodne zime morao dobrim delom uvoziti na tržištu, po ekstremno visokim cenama“, dodaje se u izveštaju.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.